Da li je za SAD prihvatljivo odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji?
– Za nas je prihvatljivo da Srbija sama bira šta će uraditi. Ipak, moram da primetim da nije tačno kad kažu da Rusija nikada nije uvela sankcije Srbiji. U dva slučaja je Rusija bila u prilici da odlučuje o sankcijama Jugoslaviji i kada su usvajane rezolucije UN 757 i 787, rezultat glasanja je bio 13 glasova za sankcije, nijedan protiv, a uzdržane su bile Kina i Zimbabve. Zato bi bilo najbolje da ljudi kažu šta se zapravo dogodilo, a ne da se dogodilo ono što se nije dogodilo i da se o pitanju uvođenja sankcija Rusiji razgovara na osnovu otvorenih i jasnih razloga.
Zašto je Zapadu toliko važan stav Srbije prema Rusiji i ukrajinskoj krizi?
– Svaka zemlja nam je važna. Razgovaramo sa mnogima o situaciji i obično tražimo podršku, tako da je Srbija važna koliko i sve druge zemlje. Smatramo da je u modernom svetu neprihvatljivo unilateralno oduzimanje Krima od Ukrajine. Rekao bih da i Srbija o tome razmišlja na isti način.
Da li smatrate da Beograd može da zadrži neutralnu poziciju prema NATO?
– Srbija može da ostane zauvek izvan NATO, i to u potpunosti od nje zavisi. Ima zemalja EU koje nisu članice Alijanse, na primer Austrija, Švedska, Finska.
Možete da budete u EU, a da ne budete u NATO i obrnuto. Zemlja treba da razmisli šta je u njenom interesu. Vremena se menjaju i ako u nekom trenutku situacija i pogled na pitanja bezbednosti ukažu da je u interesu Srbije da postane član NATO, moglo bi o tome da se razgovara sa NATO.
Ima naznaka da je Rusija zainteresovana da kupi i EPS. Kako biste ocenili taj aranžman?
– Svaka zemlja treba da proceni svoje dugoročne interese i na Srbiji je da odluči da li je u njenom interesu da u celom energetskom sektoru bude uključena samo jedna zemlja. Rekao bih da to verovatno nije u njenom interesu, ali Srbija treba sama da donese odluku.
Kako komentarišete optužbe između OEBS-a i premijera i njegove primedbe da neki ambasadori rade protiv njega?
– I sam sam imao „zadovoljstvo“ da proteklih dana budem meta neprijatnih priča u medijima, koje uz to nisu ni tačne i ne mogu da kažem da sam time prezadovoljan. Ali s druge strane, to se dešava. Kad govorimo o ovdašnjim medijima, finansijska situacija je već dugo veoma teška i to medije čini ranjivim. Teško je raditi u takvim uslovima. Snažno podržavam slobodu medija i verujem da to podrazumeva da se i o meni i o onome što mi se možda ne dopada piše slobodno.
Da li smatrate da ste napadnuti takvim pisanjem?
– Smatram da je to napad, ali to se dešava u životu.
Kako ocenjujete kapacitet Vlade da sprovede ekonomske reforme?
– Smatram da ima i kapaciteta i želje da se sprovedu reforme. Moguće je da su poplave ugrozile rokove sprovođenja, ali mislim da oni to mogu.
Kako može da se poboljša borba protiv korupcije uz skandale u policiji i da li SAD mogu da pomognu?
– Već imamo programe pomoći policiji i ljude koji su u SAD bili policajci i koji ovde pomažu u obuci. Moguće je da ćemo za mesec ili dva imati nekog iz FBI ko će na šest meseci ovde pomagati u borbi protiv sajber-kriminala. Imali smo i saradnju sa DEA u slučaju Šarića. Kad je u pitanju korupcija u policiji, vrlo je važno imati unutrašnju kontrolu da bi se osiguralo da ljudi koji treba da sprovode zakon ostanu pošteni, a u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24 razgovaraće se o planovima za jačanje te kontrole.
