Dimitrijević je objavio četiri knjige, od kojih su tri usko specijalizovane, a prva knjiga je bila baš o odnosima sa javnošću. Njegov prvenac na engleskom jeziku je knjiga "Efekat kapljice", koja se bavi upravljanjem promenama, ali nažalost još nije objavljena i na srpskom jeziku. Nije isključeno da bi do kraja godine mogla da se nađe i na srpskom tržištu.
Četiri musketaraKako će se Srbija iščupati iz kandži "kontrolisane anarhije"? |
Izgleda da je "Efekat kapljice" knjiga koja je bila presudna za vaše "upisivanje" među uspešne svetske lobiste i međunarodne konsultante?
– Sigurno jeste doprinela mom ugledu u svetu, što mi svakako laska, pogotovo ako se ima u vidu da sam se u akademskom svetu, svetu nauke pojavio tek 2009. godine, kada sam doktorirao. Iskreno mi je polaskalo, kada su na poslednjem samitu u Turskoj na temu političkih komunikacija, između 350 naučnika, domaćini izabrali mene da budem glavni govornik-predavač na njihovom narednom skupu.
Rado ste viđeni i u srpskim političkim krugovima?
– Realnost kaže drugačije, makar što se političara tiče. Oni nerado prihvataju sugestije! Ekspert sam za strategijski menadžment, međunarodne odnose i odnose sa javnošću i lobiranje, ali i patriota, pa mi je to dalo za pravo da se ponudim još Tadićevoj vladi, ali sam odbijen. Ideja mi je bila da Srbija osnuje jedan "inkubator" mladih lobista koji bi se kasnije raštrkali po svetu i radili svoj posao u interesu Srbije. Međutim, tadašnji ministar Božidar Đelić nije našao za shodno čak ni da se vidi sa mnom.
Da li se smenom vlasti nešto promenilo, jer ste učestvovali u predsedničkoj izbornoj kampanji SNS-a 2012. godine?
– Sa naprednjacima sam započeo saradnju pre izbora 2012. godine. Zbog toga sam ostavio dva vrlo važna projekta u Velikoj Britaniji i Turskoj i ostao u Srbiji kako bih im pomogao da skinu Tadića s vlasti! U to vreme sam napravio tri projekta za Grad Beograd, zahvaljujući kojima bi Srbija dobro zarađivala! Svi sadašnji projekti, koji su predstavljeni kao spasonosno rešenje, zapravo iznose novac iz naše države, a moji je trebalo da unose novac u Srbiju i to legalnim putem! Međutim, naprednjacima to nije bilo zanimljivo.
Tradicija iznad svega* Milan Dimitrijević je rođen u Novom Sadu 1981. godine, gde je živeo sa roditeljima do svoje devete godine. Tada su roditelji odlučili da se presele u Australiju. Voli da priča o Sidneju, u kome je živeo nekoliko godina, a otkriva da taj milionski grad doživljavao kao najlepši deo detinjstva. Engleski nije znao, ali ga je progovorio već posle tri meseca. |
Znači sa SNS ste se rastali zbog povređene sujete?
– Nije reč o sujeti, smatram da je Srbiji potreban unos kapitala, a ne iznošenje, a svoje stavove branim argumentima, što se Vučiću nije dopalo. Kao kompromis su mi ponudili neke stranačke funkcije, obećali državničke pozicije, ali to me ne interesuje. Rekao sam im: "Srbiji trebaju intelektualci, eksperti i školovani lobisti i samo me to interesuje, jer samo tako možemo da pomognemo Srbiji". Na to nije bilo reakcije.
Kakav ste imali sukob sa premijerom Aleksandrom Vučićem?
– Sukobili smo se jer sam kao i većina verovao da naprednjaci imaju ideologiju i strateške principe, ali sam se prevario. Oni su samo još jedna u nizu državničkih i političkih elita Srbije lažnog sjaja! Nemaju strategiju i ideje i kao takvi ne mogu da pomognu Srbiji. Kada su pobedili na predsedničkim izborima sa Nikolićem, razočarano sam pomislio da je to početak kraja. Nikolić je slučajno postao predsednik Srbije. Vučića sam upozorio da će kada bude trebalo ozbiljno da rade za državu, biti u problemu jer nemaju iskustvo i znanje, a ni stručnjake!
Kako, ako se Vučićeva vlada hvali nestranačkim ekspertima?
– To su gluposti, pa i Tadićeva vlada je imala više eksperata nego Vučićeva, a i bili su kvalitetniji kadar. Navešću samo jedan primer, srpsku ikonu savremene politike, Vuka Jeremića, izuzetno cenjenog u svetu, ali šta vredi, kada ga nije poštovala njegova stranka.
Svoj rad shvatate kao neku vrstu kreiranja, ali kako to može da pomogne Srbiji?
– Postoje ljudi graditelji i kreatori. Kreotori su iz moje branše. Mi ni iz čega možemo da napravimo nešto, a Srbiji trebaju i graditelji. Vučićevi eksperti Kori Udovički i Dušan Vujović su samo izvršioci u službi MMF-a. Dovedeni su da u Srbiji primene ono što je neodrživo u praksi. Zato ovu Vladu doživljavam po onoj narodnoj mudrosti "drži vodu dok majstori ne odu". Golgota kroz koju građani Srbije danas prolaze, mnogo je teža od one kada je srpska vojska sa narodom prelazila preko Albanije i Prokletija.
To govorite kao Srbin ili kao strateški konsultant?
– Kao strateški konsultant Srbin, jer su danas srpski političari – vladari, nesposobni da narodu obezbede izlaz iz krize, ali su vrlo sposobni izvršioci stranih centara moći. Jedini način da se Srbija spase jeste uvođenje vanrednih mera i to u rešavanju 10 problema: siromaštvo, nezaposlenost, natalitet, obrazovanje, ekonomija i privreda, politika, evropske međunarodne integracije, kriminal i korupcija, mediji i kultura.
Koje je vaše rešenje za Srbiju?
– Fakat je da su kosovski Albanci imali odlične lobiste, tako su i dobili Kosmet! Dakle, Kosovo i Metohija su ovog trenutka izgubljeni i nema polemike oko toga. Zato je vreme da se okrenemo spasavanju ostatka Srbije i sačekamo pogodan istorijski trenutak, a u međuvremenu da iškolujemo kadar lobista…
Kako biste rešili socijalne i ekonomske probleme Srbije?
– Analiza i pronalaženje uzroka problema, uvođenje vanrednog stanja po svim državnim, ekonomskim i socijalnim pitanjima, određivanje prioriteta, angažovanje najkvalitetnijih ljudskih resursa i zaduživanje istih za rešavanje problema iz svoje eskpertize, kreiranje strategije nacionalnog spasa koja će sadržati jasne smernice u domenu državnih pitanja, pitanja privatnog i neprofitnog sektora, kao i socijalnih pitanja. Mnogo je načina da se Srbiji pomogne, ali je ovo poslednji momenat i mi sada gubimo dragoceno vreme.
