Tek u petak, kad se premijer Aleksandar Vučić bude vratio iz zvanične posete Nemačkoj, biće održan sastanak na kome treba da se konačno uobliči program povodom jubileja. Sastanku će, kako je pre nekoliko dana najavio Vučić, pored njega prisustvovati i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministar kulture Ivan Tasovac, šef diplomatije Ivica Dačić i proslavljeni režiser Emir Kusturica.
– Ne samo da je zakasnelo, već je pomalo i apsurdno da mi nemamo na nivou države precizan program. Ne znam u kom će svojstvu recimo biti prisutan Kusturica. Sve to ostavlja utisak nekog amaterskog pristupa. Neozbiljno je za jednu državu da se tako stihijski odnosi prema jubileju. Mislim da se radi o birokratskom nemaru i neefikasnosti na jednoj strani, a na drugoj o tome da se i ovakve stvari centralizuju i da se sve odlučuje na jednoj adresi, umesto da na tim projektima rade samostalno stručne institucije – komentariše istoričar Danilo Šarenac.
Spomenik caru Nikolaju
Od svega navedenog izvesno je da će spomenik ruskom caru Nikolaju biti postavljen u Beogradu. To potvrđuje odluka vlasti Grada Beograda iz aprila ove godine kad je odlučeno da će spomenik sa postamentom jednom od najvećih srpskih saveznika iz tog doba biti postavljen na gornjem platou parkovske površine između zgrade Skupštine Srbije i Ulice kosovske devojke, u blizini Ruskog doma. Projekat spomenika pripremaju dva vodeća ruska skulptora, G. I. Pravotorov i A. N. Kovaljčuk i njihov srpski kolega Zoran Tucić. |
U prvi mah prisustvo Kusturice među državnim funkcionerima može biti čudno, ali ne i ako se zna da je režiser u Andrićgradu i istoimenom institutu već pripremio projekte, a neke već i sproveo u slavu sećanja na Prvi svetski rat i ulogu Mladobosanaca kojima pojedini savremeni istoričari nastoje da pripišu ulogu terorista.
Međutim, pokušaj "Vesti" da saznaju kakav se program u Andrićgradu priprema u čast ovogodišnjeg Vidovdana koji ima i dodatnu istorijsku simboliku, nije urodio plodom. Kusturica je trenutno u Grčkoj i očito da se do petka, kad će srpski vođi s obe strane Drine sesti za sto, neće izlaziti u javnost sa preciznim programom obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata.
Interesovanje za to na koji način će Srbija kao država pristupiti ovom istorijskom događaju ne pokazuju samo srpski mediji. U poslednjih mesec dana u pres službu Vlade Srbije pristizali su slični zahtevi od inostranih novinara, ali su strane kolege takođe ostale uskraćene za odgovor. Ministarstvo kulture je, naime, odgovaralo da Vlada još nije stavila konačan paraf na program obeležavanja.
Postoji i mišljenje da razlog za ovoliko kašnjenje i otezanje treba tražiti i u procenama da zapadni partneri današnje Srbije ne bi dobro prihvatili prvobitno zamišljen pompezan način svetkovine. Pogotovu ne u Evropi u kojoj još od 1986. godine Nemačka i Francuska, dva ljuta protivnika iz Velikog rata, zajednički obeležavaju sećanje na čuvenu bitku kod Verdena, kada je stradalo na stotine hiljada vojnika na obe strane.
Još se čeka na GavrilaGavrilo Princip, pripadnik revolucionarne jugoslovenske organizacije Mlada Bosna, čijim hicima je usmrćen Franc Ferdinand, dobio je ovih dana još jednu pozorišnu predstavu u Beogradu, ali javnost još nije ugledala spomenik u njegovu čast čije je podizanje najavljivano u Vladi Srbije i to najkasnije do juna. Spomenik bi trebalo da bude otkriven na Kalemegdanu, u blizini Spomenika zahvalnosti Francuskoj, a takav identičan treba da bude postavljen i u Istočnom Sarajevu. |
KAKO JE IZGLEDALA RADNA VERZIJA ORGANIZACIONOG ODBORA: Filmovi i simulacije slavnih bitaka
Unedostatku novih i konkretnih informacija, podsećamo čitaoce na spisak projekata koje je još u septembru prošle godine za naš list najavio savetnik predsednika Srbije i koordinator državnog organizacionog odbora Radoslav Pavlović. Osim međunarodnog naučnog skupa pod pokroviteljstvom SANU trebalo je da bude snimljen jednočasovni dokumentarni film o Velikom ratu sa ekskluzivnim snimcima iz Arhive Jugoslovenske kinoteke.
U Beogradu je predviđen i defile srpskih i savezničkih gardista, a planirana je i simulacija Kolubarske i Cerske bitke. Rusi će isfinasirati postavljanje spomenika u Beogradu caru Nikolaju, najvećem srpskom savezniku u tom ratu. U prostorijama Uneska u Parizu biće upriličena velika zajednička izložba u čast žena koje su lečile i negovale ranjene srpske vojnike i koje su sa srpskom vojskom prošle i albansku golgotu. Pozorišta će imati premijere od Nušićeve "Devetstopetnaesta – tragedija jednog naroda" do Ćosićevog romana "Vreme smrti".
Nikolić neće u Sarajevo
Predsednik Nikolić je izjavio da neće ići na obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Sarajevu. On je rekao da je prvobitna ideja bila da svi odu u Sarajevo, i da je dogovor o tome postojao sa rukovodstvom Republike Srpske i članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojšom Radmanovićem.
– Grad Sarajevo želi svečanost da održi u zgradi na kojoj piše da su na tom mestu agresori i četnici, srpski zločinci ubijali. Tako ne možemo da se mirimo – rekao je Nikolić.
SANU domaćin svetskim istoričarimaI pored prvobitnih teškoća u finansiranju, Srpska akademija nauka i umetnosti 13. i 14. juna biće domaćin velikog međunarodnog naučnog skupa "Srbi i Prvi svetski rat". Od stranih učesnika treba pomenuti ugledne istoričare poput Hartmuta Poge fon Štrandmana, Frederika Geltona, Elene Kostrikove, Žorža Anri Sutua… I pored naučne reputacije, teško da će njihova izlaganja privući više medijske pažnje od one koja je poklonjenja kontroverznom istoričaru sa Kembridža Kristoferu Klarku kada je nedavno učestvovao na skupu u organizaciji Vuka Jeremića i njegovog Instituta za međunarodne odnose i održivi razvoj.
|
