Na pitanje da li bi zemlja kandidat za članstvo, ukoliko ne sprovodi doslovno spoljnu politiku Brisela, mogla da bude kažnjena kočenjem pristupnih pregovora, Nitan je odgovorio da bi to bila "arogantna politika prema nezavisnoj državi poput Srbije".
– Možda je upravo dobro to što Srbija ima dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Moglo bi da se razmišlja i iz suprotne perspektive: gde Srbija može da pomogne da se otvore kanali komunikacije između EU i Rusije. Poseban odnos Beograda i Moskve može da bude i evropska prednost – rekao je on.
Nitan ne vidi nikakav problem u tome što bi Srbija mogla da koristi prostor na ruskom tržištu stvoren embargom na evropski agrar. On misli da takvoj saradnji mogu da se protive samo oni koji su ionako protiv ulaska Srbije u EU.
– Svima nam je poznata privredna situacija u Srbiji, kao i posebni odnosi sa Rusijom – licemerno bi bilo meriti Beograd prema odnosu sa Moskvom – rekao je nemački poslanik. On je dodao da bi situacija bila sasvim drugačija da Srbija ne priznaje integritet Ukrajine ili da podržava aneksiju Krima.
– Tada bi bilo restrikcija. Zato ne bi sada pred Srbiju trebalo postavljati zahteve koji i pojedinim članicama EU teško padaju – kazao je Nitan u intervjuu za nemački radio Dojče vele.
Srbija bi, prema njegovim rečima, mogla da bude spremna za ulazak u u EU najranije za pet godina, a kada pristupni pregovori dođu do kraja, Beograd će biti stavljen pred neminovnost da je članstvo moguće samo uz priznanje Kosova.
– Kada pristupni pregovori dođu skoro do kraja, od Srbije će se tražiti skok: ko god za pet ili šest godina bude vladao u Beogradu, biće stavljen pred neminovnost da je članstvo u EU moguće samo uz priznavanje Kosova – rekao je Nitan.
Upitan da li Vučić u Berlinu uživa neku vrstu bonusa kao "uzoran đak" kada je u pitanju odnos sa Prištinom, on je priznao da ga je Vučić "pozitivno iznenadio".
– Moguće je da zbog toga ima bonus, ali to je bonus koji uvek iznova mora da se potvrđuje. Taj bonus ne sme da se vezuje samo za odnose s Prištinom nego i za slobodu štampe, medijsku politiku, nezavisnost pravosuđa i tako dalje – rekao je Nitan, član Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.
Neprimerenih sedam uslova
Nitan je ocenio kao arogantno i neprimereno to što je poslanik CDU Andreas Šokenhof isporučio, u ime Nemačke, sedam uslova Srbiji, koja je suverena država. On je podsetio da se u međuvremenu vladajuća koalicija u Berlinu promenila i da socijaldemokrate imaju donekle drugačiji, konstruktivniji stav prema Srbiji.
– Važan nam je proces, a ne da li će uslov broj sedam biti ispunjen za dva meseca ili deset meseci – kazao je on.
ŽMEĐUNAS:
podtekst
MUKE SRPSKOG MINISTRA TRGOVINE
Moskva traži, a Rasim nemoćan
Nakon demarša Brisela Beogradu zbog najava povećanja izvoza prehrambenih proizvoda u Rusiju, opao je i entuzijazam nadležnih ministara. Tako je ministar trgovine Rasim Ljajić ocenio da Srbija nema kapacitete da osetnije poveća izvoz i da odluka Beograda da poštuje volju EU u vezi sa izvozom u Rusiju, neće previše uticati na srpsku privredu.
– Potražnja iz Rusije raste, ne samo prema nama, nego prema celom svetu. Ali, ono što mi izvozimo neuporedivo je manje od onoga što drugi izvoze u Rusiju – rekao je Ljajić.
On je podsetio da je Srbija u prvom polugodištu, kada nije bilo sankcija i kontrasankcija, povećala izvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane u Rusiju za 68 odsto.
Komentarišući da je ranije bilo reči da bi Srbija mogla da poveća godišnji izvoz u Rusiju sa 172 na 300 miliona dolara, Ljajić kaže da su to "promili kada se poredi sa zemljama EU", navodeći podatak da su u 2013. godini u Rusiju izvezle robu u vrednosti od 1,8 milijardi evra.
– Mi nemamo mogućnosti da osetnije povećamo izvoz, niti želimo da koristimo situaciju, pa smo zato i rekli da nećemo subvencionisati izvoz u Rusiju. Ako neka privatna firma izvozi u Rusiju, to nema veze sa državom – rekao je Ljajić.
