Beko, poznat kao ministar iz vremena vlasti Slobodana Miloševića, u javnost je izašao pošto se u Železnicama odigrao svojevrsni cirkus u nekoliko sati, izborom Svetozara Ćapina za generalnog direktora na preporuku Ministarstva saobraćaja, pa njegovom smenom.
Ujdurma koja već danima prati Železnice i činjenica da i dalje nema v.d. direktora, prema saznanjima "Vesti" u vladajućoj koaliciji, povezana je i sa naumom Rusije da utiče na odlučivanje, pošto je odvojila 800 miliona dolara kredita za modernizaciju srpskih pruga i vozova.
Zamućene vode ima još, pa je nejasno kako je premijer nedavno rekao da nije dobio odgovor kada je članovima kluba Privrednik, među kojima Beku i Miodragu Kostiću, ponudio upravljanje Železnicama, a Beko saopštava da je odmah pristao i do danas odluku nije promenio.
– Na raspolaganju sam premijeru povodom angažmana u Železnicama, i to će biti njegova odlka i odluka nadležnog ministarstva. Nisam spreman da budem nemi posmatrač u trenutku kada stojimo nad ekonomskom provalijom – pojasnio je zašto hoće da do kraja 2015. radi bez plate i da preuzme vođstvo preduzeća koje beleži gubitak od 7,7 milijardi dinara.
Partijsko uhlebljenjeOvo preduzeće je proteklih dana pratio i skandal sa direktorom Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Železnica Vladimirom Batnožićem koji je priznao da je zaposlio 40 do 50 partijskih saboraca. Batnožić je juna prošle godine došao na tu poziciju, a uz penziju od blizu 450 evra, prima i platu od 800 evra. Premijer i lider SNS-a Aleksandar Vučić je poručio da će svi naprednjaci koji budu zapošljavali rođake, partijske kolege i prijatelje u javnom sektoru biti smenjeni i obećao smenu Batnožića. |
U popriličnom nastojanju da dokaže da nije prijatelj sa Vučićem niti predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem koga je posetio u bolnici dok je kao opozicioni vođa štrajkovao glađu, Beko je iskoristio i činjenicu da je tri puta saslušavan zbog sumnjive privatizacije Luke Beograd.
– Da smo prijatelji sigurno je da bi mi bila ponuđena neka manje odgovorna pozicija, u nekom upravnom ili nadzornom odboru – kazao je navodeći primer uspešne Naftne industrije.
Čitava ova priča koja se dugo provlači u javnosti, prema oceni ekonomiste Branka Dragaša posledica je diletantskog vođenja države i javnih preduzeća.
– Igranka sa Železnicama Srbije predstavlja i dokaz da su tajkuni u Srbiji bankrotirali i da koriste priliku da se nakače na državu. Bojim se da će kao lešinari hteti da isisaju i poslednji novac iz države – tumači Dragaš.
On smatra da nema reformi u zemlji, niti kadrova koji bi mogli da je izvuku iz krize, ukazujući da je za četiri meseca i bez arapskih kredita dug zemlje narastao za 1,6 milijardi evra.
Strah od otkazaMeđu zaposlenima u Železnicama Srbije pronosi se priča da će smenjeni direktor Dragoljub Simonović, koga je pratilo nekoliko afera, ostati da radi kao savetnik direktora. U tom javnom preduzeću radi 18.000 ljudi koji strahuju za posao jer se spekuliše da država pere ruke od njih i njihove egzistencije, prepuštajući sudbinu radnika u ruke privatnog biznismena. |
