Tražio je da se zbog kako kaže, lažnih optužbi, brani sa slobode i dokaže nevinost. Čak je po srpskoj poternici 2008. godine priveden u Rusiji, gde je proveo dva meseca u ekstradicionom pritvoru, posle čega je pušten. U međuvremenu u Srbiji je prvostepeno osuđen na šest godina zatvora.
Kada su napokon srpski pravosudni organi pristali da se brani sa slobode i posle jemstva od preko pola miliona evra, Subotić je posle sedam godina došao u Srbiju. Pred Specijalnim sudom predstavio je dokaze koji govore u prilog njegove nevinosti. On je prošlog meseca oslobođen sumnji da je učestvovao u švercu cigareta.
Kako je u završnoj reči u Specijalnom sudu objasnio, taj proces je presek 20 godina kampanje usmerene prema njemu, ucena, reketiranja i iznude od političara zapadnog Balkana. Subotić je pokušao da objasni kako je sve počelo.
Španija ignoriše zahtev SrbijeTužilaštvo u Švajcarskoj ispitivalo je i sumnje srpskog pravosuđa, da je Subotić sarađivao sa braćom Šarić, osumnjičenima za šverc droge. Međutim, posle istrage tužilaštva u Švajcarskoj i Federalne sudske policije, "izvršene kontrole nisu dale mogućnost da se ustanovi bilo kakva sporna aktivnost od strane Subotiće", piše u dokumentima švajcarskog tužilaštva. |
Sve je počelo kompenzacijom
– Raspadom Jugoslavije onemogućeno je normalno poslovanje. Tokom naplate jednog duga kompenzacijom, dobio sam umesto para kamion cigareta. Prodajom te robe, ustanovio sam da se zarada višestruko uvećala. Vođen poslovnom logikom, sticajem okolnosti ušao sam u posao trgovine cigaretama o čemu ništa nisam znao, osim da su ogromne zarade. Tada nisam znao da sam tim potezom odredio svoju životnu sudbinu – započeo je svoje izlaganje Subotić.
Trgovina cigaretama bila je legalan posao, koji je, kako kaže, obavljao po zakonima države. Zbog sankcija bilo je nužno da se poslovanje prilagodi tim okolnostima.
– Potpisao sam ugovore o distribuciji sa najvećim proizvođačima cigareta na svetu, a u Srbiji u skladu sa tadašnjim zakonima otvorio fri šopove i carinske magacine. Posao je donosio milione profita, pa je iz tog razloga trgovinu cigaretama počela da kontroliše država, odnosno njeni sektori bezbednosti, podjednako vojska i policija. Preko svoje firme MIA uvozio sam cigarete za fri šopove u SRJ, a ta količina nije prelazila ni dva procenta ukupnog prometa cigareta u zemlji. Nelegalan uvoz, odnosno kontrolu šverca od strane carine, Državne bezbednosti i policije radila je naravno država – dodaje Subotić.
Kada je sa nekoliko desetina terenskih vozila pomogao branioce Baranje, Subotić "upada u oči" službama bezbednosti, koji počinju kontakte s njim. Prvi srdačni razgovori vremenom prerastaju u poslovne.
– Moje firme za distribuciju bile su u Evropi, robu sam kupovao legalno, pa mi nije jasno zašto bi onda bilo ko osnivao fantomske firme, da se bave nezakonitim poslom, koji kontroliše država. Sve veći broj frakcija u vojnoj i Državnoj bezbednosti pratio je porast nasilja, čak i ubistva. Odlučujem se da nađem mesto gde bih bezbedno sa porodicom mogao da živim i odlučujem se za Švajcarsku. Dobronamerni zahtevi u međuvremenu, da pomognem ovu ili onu stvar, prerastaju u sve očiglednije ucene i reket. Posle odbijanja da svoju imovinu delim sa tada najmoćnijim ljudima u zemlji, kreće upad u moje firme jula 1997. godine. Otimanje dokumentacije, novca i porodičnih stvari bio je samo prvi korak da se "urazumim". Usledile su nove pretnje, lažne optužbe za umešanost u najteže zločine. Shvatio sam poruku i napustio zemlju – objašnjava Subotić.
Ucene
U međuvremenu Subotić prestaje da se bavi trgovinom cigareta i počeo je posao sa hranom i pićem. Padom režima Slobodana Milođevića, odlučuje kao prijatelj Zorana Đinđića da se vrati u Srbiju i investira.
Odbio saradnju sa švercerima cigaretaSubotić je 2000. godine ušao u proces sa firmom Japan Tobačo International (JTI), jer nije hteo da sarađuje "sa firmom osumnjičenom za međunarodni šverc cigareta". Kako piše u sudskim spisima u Bariju, JTI koji je kupio firmu Redžnolds , tražila je od Subotića da cigarete ne nabavlja direktno od njih, nego preko firme sa Bliskog istoka, kompanije IBSC , osumnjičene da je među najvećim međunarodnim švercerima cigareta. Zbog odbijanja ovog uslova, Subotić je izgubio investiciju od 80 miliona evra uloženih u lansiranje nove marke cigareta. |
– Ubrzo se u Srbiji pravi podela na struju koju predvodi Zoran Đinđić i onu koju vodi Vojislav Koštunica, predsednik SRJ. Stari spavači režima Miloševića koji su me proganjali 1997. godine sklonili su se kod Koštunice i čekali priliku za napad. Ponovo sam postao predmet ucena i reketiranja tih istih pripadnika zbačenog režima. Podnosim krivične prijave protiv osoba koje me reketiraju i traže milione da me ne bi napadali po medijima. Posledica toga, što je i sud dokazao, je naručena, izmišljena i lažna kampanja hrvatskog "Nacionala". Iza svega toga nalazio se spoj podzemlja, obaveštajnih struktura, ako i deo diplomatskog miljea i kabinet Vojislava Koštunice. Iako bez dokaza i premijera Đinđića optužuju za kriminal i šverc. Ne pristajem da se distanciram od Đinđića, spreman da platim cenu – dodaje Subotić.
Ubrzo po atentatu na Đinđića, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović ga poziva na "prijateljska" viđanja i obaveštava, kako kaže, da je pokrenuta neka istraga o trgovini cigaretama.
– Ubrzo saznajem da on lično naručuje privatnu istragu o trgovini akciznim robama iz devedesetih godina, pod nazivom akcija Mreža, očigledno sa namerom da one koji su se time bavili reketira. Mihajlović me proganja po Parizu, Španiji, Ženevi, Cirihu, zahtevi se dižu od milion evra, na pet, pa do neslućenih 20 ili 25 miliona evra. Prijavljujem ga zemljama EU, ali podnosim i krivičnu prijavu tužilaštvu uz dokumentaciju, listinge telefona i transkripte razgovora – objašnjava Subotić.
On sa nemačkom kompanijom WAZ osniva u Srbiji preduzeće Futura plus. Za to vreme očekuje da će ga neko pitati u vezi akcije Mreža i kako dodaje raspituje se o tome, ali ga svi ubeđuju kako je to bila "privatna akcija korumpiranog političara" i da je odbačena.
Pritisak tajkuna
– Pritisak pojedinih tajkuna bliskih režimu Vojislava Koštunice, koji su hteli da otkupe moj distributivni lanac, ukazao je da se nešto događa. U to vreme dvojica glavnih državnih tajkuna, Milan Beko i Miroslav Mišković, blokiraju mi razvojne projekte, nudeći se kao partneri za kupovinu "Večernjih novosti". Praktično na silu uzimaju novac za kupovinu "Novosti", obećavajući da će mi te akcije proslediti, što se do dan-danas nije dogodilo – dodao je Subotić u svojoj završnoj reči.
Mišković tražio Subotićeve firmeDok je sa Miškovićem bio u Crnoj Gori na poslovnom sastanku, saznaje da su 8. juna 2007. godine uhapšeni njegovi saradnici u Srbiji i da je stavljen na poternicu. |
On je istakao i da je prosto neverovatna optužnica Specijalnog tužioca da je on šef grupe ljudi, od kojih većinu nikad nije video u životu.
– Pod operativnom koordinacijom Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke policije, kreću pokušaji da mi se nameste procesi i u inostranstvu, pre svega u zemljama gde sam živeo i posedovao imovinu. Pranje para nekim narko kartelima, trgovina drogom, bili su deo optužbi koje je tadašnja vlast orkestrirala protiv mene. Medijsku hajku protiv mene inicirao je još Koštuničin kabinet. Sve istrage protiv mene, završene su onako kako su i morale, potvrđeno je da ništa nisam radio nezakonito, a kamoli kriminalno. Moja jedina krivica je da sam se našao u jednom turbulentnom vremenu, nedovoljno iskusan za sve izazove – zaključio je Subotić.
On je posle toga u Specijalnom sudu oslobođen optužbi za šverc cigareta.
