– Dijaspora i Srbi u regionu treba da imaju uticaj na kretanja u Srbiji. Pošto je omogućeno pasivno biračko pravo državljanima Srbije koji žive u okruženju, evropskoj i prekomorskoj dijaspori, da mogu da glasaju na parlamentarnim izborima, trebalo bi učiniti korak dalje, odnosno promeniti Izborni zakon i svim nosiocima pasoša Srbije, koji žive u inostranstvu, bez razlike da li su srpskog ili nekog drugog porekla, omogućiti da izaberu svoje predstavnike za Skupštinu Republike Srbije. A u proceduru izmena Izbornog zakona pored političara treba uključiti stručnu i dijasporsku javnost, proanalizirati iskustva drugih zemalja – saglasni su Veselinović i Čotrić.
Radivoje Petrikić, član Skupštine dijaspore iz Austrije, odavno ukazuje da tome treba ozbiljno prići.
– Da bi dijaspora i Srbi iz regiona dobili svoje poslanike u Skupštini Republike Srbije, osnovni i prvi zadatak je da se utvrdi tačan broj državljana Srbije u inostranstvu. Zatim, treba da se postigne konsenzus političkih faktora i izvrši izmena zakona u Srbiji. Neophodno je takođe precizno definisati način i organizaciju izbora poslanika iz dijaspore, utvrditi izborne jedinice, kriterijume za izbor i obavezno omogućiti elektronsko glasanje – ukazao je Petrikić u nekoliko navrata.
Dodik napominje da "u Hrvatskom saboru postoji kvota poslanika za hrvatske zajednice van Hrvatske".
– Znam Hrvaticu koja živi u Banjaluci, a izabrana je u Hrvatski sabor. Ne vidim razlog zašto Srbija ne bi krenula u promenu izbornog zakonodavstva i omogućila kvote. Koliko god nas da izađe na glasanje, za RS bi kvota mogla da bude četiri-pet poslanika, dva-tri za Crnu Goru, po jedan za Makedoniju, Zapadnu Evropu… – smatra predsednik Republike Srpske.
Promenljiv broj poslanikaAko bi došlo do promene izbornog zakona u Srbiji, Čotrić ukazuje da broj poslanika iz dijaspore i regiona ne bi morao biti fiksan, već da bi mogao da bude promenljiv, u zavisnosti od izašlog broja birača u pojedinim zemljama. |
Čotrić je pak mišljenja da kvota ne bi trebalo da pređe pet poslanika za Srbe u regionu i dijaspori.
– To je otprilike prosečna kvota, ako pogledamo praksu u nekim evropskim zemljama. Ne verujem da bi kod nas mogla da bude veća, tim pre što nam sledi promena Ustava i smanjenje ukupnog broja poslanika u Skupštini Srbije – kaže Čotrić.
U pojedinim evropskim zemljama, da podsetimo, njihova dijaspora ima predstavnike u parlamentu. Tako na primer u rumunskoj skupštini imaju pet mandata, u makedonskom Sobranju i Hrvatskom saboru po tri. Francuzi i Italijani dijaspori garantuju po 12 poslaničkih mandata.
Zanemarena Skupština dijaspore i Srba u regionu
Pored promene izbornog zakona, Janko Veselinović napominje da izvršna vlast u Srbiji mora više da uvažava Skupštinu dijaspore i Srba u regionu, koja postoji četiri godine.
– Nedavno smo imali goste iz Saveta Evrope i oni su našu Skupštinu dijaspore i Srba u regionu ocenili kao interesantno i dobro rešenje. Ali, to dobro rešenje treba da bude i održivo. Pokazalo se da izvršna vlast ne posvećuje dovoljno pažnje Skupštini dijaspore i Srba u regionu. Nisu joj obezbeđeni osnovni uslovi za rad, vlast u Srbiji je ne uvažava koliko bi trebalo i koliko to Srbi u regionu i dijaspora zaslužuju, a među njima imamo ogroman potencijal u svakom pogledu. Skupština dijaspore i Srba u regionu treba da uđe u sistem legitimiteta da bi se njen glas čuo u Narodnoj skupštini u Srbiji – kaže Veselinović.
