– Znam da ima mnogo onih koji su za Ruse, ili protiv Rusa, onih za Evropu, protiv Evrope, i da se ljudi tako dele, ali mislim da, kada svi legnu u krevet i razmisle, dobro znaju da je Vlada vodila najbolju politiku – rekao je Vučić na konferenciji za novinare održane posle vanredne sednice u Nišu pre dva dana.
Tako je premijer priznao da je Vlada Srbije razapeta između prijateljstva i ekonomskih interesa sa Rusijom i svog zacrtanog strateškog cilja – članstva u Evropskoj uniji.
Vučić je u utorak imao i neobično dug sastanak sa američkim ambasadorom Majklom Kirbijem u Beogradu. Mada je saopštenje šturo i sa nekoliko opštih mesta, nesumnjivo je da su u više od 90 minuta sastanka razgovarali o odnosu Srbije prema ukrajinskoj krizi kojim Vašington nije zadovoljan.
Ne u lov na Putina– Srbija nema nijedan razlog da stupi u novi hladni rat koji je uveliko počeo. Pogotovo nema razloga da se priključi onome što je "Politika" nazvala "lovom na Putina". To bi bilo nezamislivo čak ni da Rusiji nismo ništa dužni, ni danas, ni od pre sto godina. Naša je istorija surova i naša zemlja ne sme da posluži kao andrićevski "sitan krvav kusur" u trgovini velikih sila: ne sme lakomisleno da stupa u saveze protiv drugih država, ni onih s kojima je bila u sukobu, a pogotovo onih koje joj nikakvo zlo nisu nanele – smatra glavna urednica lista "Politika" Ljiljana Smajlović. |
Prethodno je šef diplomatije Ivica Dačić kolege iz Vlade upozorio da "Srbija ne sme da bude najveća žrtva problema napetosti između SAD, EU i Rusije", ali je izostao precizan odgovor čemu će Beograd na kraju ostati dosledan i dokle će moći ovako da balansira?
Da se stvari više ne kriju pokazuje i to što je na sednici Vlade u Nišu Dačić predložio vanrednu tačku dnevnog reda o poziciji Srbije prema ukrajinskoj krizi. U prevodu, o pritiscima koji se vrše na Beograd tim povodom, a koji su dodatno pojačani posle obaranja malezijskog putničkog aviona nad Ukrajinom.
Ministar je zapravo sam sebe demantovao, jer je samo nedelju dana ranije nazvao "glupošću" medijske najave da će italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini srpskim sagovornicima preneti ultimatum Brisela da se do jeseni izjasni hoće li se pridružiti EU i SAD u kažnjavanju Rusije. Mogerini je istog dana kada je vlada 28. jula zasedala u Nišu u čast obeležavanja stogodišnjice austrougarske objave rata Srbiji, izjavila da se od Beograda očekuje da "u narednim nedeljama ili mesecima" poveća procenat usaglašenosti svoje spoljne politike sa politikom EU.
– Ozbiljnost krize u Ukrajini raste sve više iz nedelje u nedelju i jedini i najbolji odgovor je poruka koja će biti jaka i što više jedinstvena, a koju ćemo uputiti Ruskoj Federaciji – rekla je ona, odbacujući da se radi o ultimatumu, jer ta reč "ne pripada rečniku kojim govori EU".
Da li bi svi ti pritisci mogli dovesti do pada vlade, pitanje je koje se nametnulo nakon što je premijer u jednom momentu poručio: "Moraće neki da pronađu nekog drugog da bi vodio drugačiju politiku od ove."
DSS: Režim spreman da osudi RusijuZabrinjavajuća je poruka premijera Aleksandra Vučića da ne zna koliko dugo ćemo moći da vodimo spoljnu politiku koja nije usklađena sa Evropskom unijom, saopštila je Demokratska stranka Srbije. Takvom izjavom predsednik Vlade je Evropskoj uniji poslao jasnu poruku da je "spreman da osudi Rusiju zbog krize u Ukrajini, ali da za to traži malo vremena", smatraju u DSS.
Četiri deklaracije bez podrškePredočavajući koliko je revnosna do sada bila politika zvaničnog Beograda u usaglašavanju spoljne politike sa Briselom, ministar Dačić je precizirao da je u poslednjih sto dana Vlada Srbije od 14 spoljnopolitičkih deklaracija EU – podržala deset. Jedino četiri deklaracije koje su se odnosile na sankcije prema Rusiji, Srbija nije prihvatila. |
