Da bi se predaja južne pokrajine do kraja nesmetano izvela neophodno je izmeniti najviši pravni akt koji u svojoj preambuli kaže da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije", kao i da iz takvog položaja pokrajine "slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na KiM u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima".
Stranci bez rukavicaStrani političari koji pohode u Srbiju ne kriju očekivanja da vlasti u Beogradu pristupe izmeni ustava. |
Predstavnici SNS-a međutim ne navode Kosovo kao razlog za promenu Ustava Srbije. Njihov najčešći argument je – jeftinija država, odnosno manji broj narodnih poslanika od onog utvrđenog Ustavom, a to je 250.
Demokratska stranka Srbije, najveći zagovornik važećeg Ustava, uporno postavlja pitanje naprednjacima da li će se pridržavati sporazuma Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunice kojim je podrška na predsedničkim izborima Nikoliću data pod uslovom da SNS ne kreće u ustavne promene bez saglasnosti sa DSS?
Koštuničinu podršku Nikoliću u drugom krugu predsedničkih izbora mnogi analitičari smatraju ključnom za potonju pobedu naprednjačkog kandidata. Naprednjaci, međutim na to gledaju kao na prevaziđenu prošlost.
– SNS razume i poštuje platformu sa DSS, ali većina ne može da robuje manjini i politici jedne stranke koja je protiv EU i za koju su građani na izborima rekli šta misle – izjavio je za "Danas" šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić.
Za promene ustava neophodan je širok konsenzus parlamentarnih stranaka. To se za sada ne pokazuje kao problem, jer su sve stranke koje su na prevremenim izborima prešle cenzus saglasne s tim da je došlo vreme za promenu najvišeg pravnog akta izglasanog u vreme vlade Vojislava Koštunice.
Sve manje preprekaOsim dvotrećinske većine u parlamentu, za izmenu ustava neophodan je i referendum, na kojem za promenu mora da glasa većina od izašlih birača. Vladajuće stranke imaju dvotrećinsku većinu i taj stepenik nije teško preskočiti. Vlastima preostaje da ubede i građane u prevaziđenost najvišeg pravnog akta, što uz sadašnju medijsku sliku, gde najveći i najuticajniji mediji nekritički pišu o vladi, ne bi trebalo da predstavlja problem.
|
