I hrana po diktatu EU

Moćni lobiji ne odustaju: Osim prometa, moguć i odgoj u komercijalne svrhe

 

Važećim Zakonom o GMO, naime, u Srbiji su zabranjeni i proizvodnja i promet takvih proizvoda, a u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u pripremi je novi zakon koji rešava to pitanje, ali za sada niko ne želi da otkriva pojedinosti.

– Nacionalni program usvajanja zakonodavstva EU predviđa usvajanje novog zakona o GMO, ali rok do kada će biti usvojen nije predviđen – navode u tom resoru i poručuju da će javnost kroz predviđenu proceduru biti upoznata s predlozima za izmenu aktuelnog zakona.

Prema osnovnim odredbama aktuelnog Zakona o GMO, nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetski modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji naše zemlje.

Međutim, predstavnik Delegacije EU u Beogradu Frejk Janmat istakao je prošle sedmice, predstavljajući izveštaj o napretku Srbije za 2014, da regulativa vezana za GMO u Srbiji nije usklađena s evropskom, a da je ujedno i uslov za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).
 

– Zakoni EU podrazumevaju strogo testiranje i etiketiranje GMO proizvoda, a države same mogu da odluče da li će se gajiti GMO na njihovoj teritoriji – podvukao je Janmat.

Reakcije na sam pomen eventualne dozvole prometa GMO na teritoriji Srbije do sada su bile veoma burne i pre svega su dolazile od ekoloških i nevladinih organizacija koje su u više navrata organizovale i proteste zahtevajući uvođenje moratorijuma na promet i korišćenje genetski modifikovane hrane u Srbiji.

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, za "Vesti" kaže da u dokumentima STO nigde izričito ne stoji da se članstvo uslovljava obavezom prometa GMO, ali stoji da nijedna država članica nema pravo zabrane prometa proizvoda ukoliko nema dokaze da su oni štetni. Kako ističe, prikupljanje tih dokaza traje decenijama i izuzetno je skupo.

Skupi dokazi: Miladin Ševarlić

 

Ševarlić kaže da je poznato da mnogo uređenije i jače zemlje od Srbije imaju dosta problema da se odbrane od veoma napadne liberalizacije GMO i hrane na bazi tih sirovina, tvrdeći da se u pozadini nalazi veliki politički pritisak i moćan finansijski lobi GMO kompanija.

– Pritisci iz Evropske unije su veliki i veći su na zemlje kandidate nego na članice. Na Srbiju se vrši pritisak, a recimo Mađarska, koja je članica EU, izmenila je Ustav da bi se zaštitila od GMO hrane, ali i od prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima – kaže dr Ševarlić.

On je upozorio da bi otvaranje tržišta Srbije za GMO proizvode donelo ne samo negativne posledice po zdravlje stanovništva, već i ekonomsku štetu po osnovu plasmana GMO semena.
– Srbija nema nijedan razlog da prihvati uslovljavanja iz EU – podvlači dr Ševarlić.

S druge strane Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da treba biti veoma mudar u vezi s ovim pitanjem.
– Budući da je šansa srpske poljoprivrede vezana za Rusku Federaciju, trebalo bi da se vidi šta oni misle o tome. Ako kažu da takva hrana nema prođu na tom velikom tržištu, onda svakako ne treba ni da razmišljamo o tome. S druge strane ako misle drugačije, onda i mi moramo porazmisliti – kaže Pavlović.

On kaže da u našim zakonima lepo piše da je kod nas zabranjen promet i proizvodnja, ali stvari u praksi stoje drugačije.
– Činjenica je da nemamo efikasnu kontrolu šta i kako uvozimo iz belog sveta, na primer uvozimo meso iz Brazila, a znamo da se tamo stoka hrani GMO hranom. Dakle, moramo da vodimo računa šta nam se dešava u praksi – kaže Pavlović.

U Srbiji postoji Deklaracija protiv GMO, koju je do sada usvojilo blizu 110 gradova i opština, a uvođenju takve robe na tržište protivi se i dobar deo stručne javnosti. Eksperti uglavnom smatraju da ne treba žuriti sa izmenama Zakona o GMO i da Srbija treba da štiti svoju reputaciju proizvođača kvalitetne hrane.

Agroekonomski stručnjak Milan Prostran smatra da Srbija ne treba da žuri sa izmenom Zakona o GMO jer još nekoliko godina neće biti članica EU.
– Moramo da odbranimo naš zakon i naše strateške interese. Srbija je stekla reputaciju u proizvodnji kvalitetnih proizvoda, ali bez GMO – ističe Prostran.