U Gornji Milanovac se doselilo njih 70, u vreme kada je u ovom gradu živelo 1.500 stanovnika, što znači da je broj Rusa u odnosu na domaće stanovništvo bio značajan.
Među Rusima koji su se doselili u Gornji Milanovac najviše je bilo visokih carskih oficira, umetnika, profesora, arhitekata, dobrih zanatlija, kozačkih atamana i, ovo je veoma važno istaći, oni su svojim znanjem i te kako uticali na unapređenje kvaliteta života domaćeg stanovništva.
– Najznačajniji među Rusima, sasvim sigurno, bio je Georgij Kanukov koga su Takovci zvali Đorđe, a đaci su mu kasnije dali ime čika Đoka. Rođen je u Osetiji u porodici visokog oficira carske vojske na Kavkazu, a nakon dolaska u Gornji Milanovac veoma brzo se prilagodio novom domu i ljudima.
Kanukov je u početku predavao fizičko vaspitanje u milanovačkoj gimnaziji, a potom, silom prilika jer nije bilo predavača, i matematiku. Kao izuzetan profesor proslavljene milanovačke gimnazije ostao je upamćen i profesor matematike Mihailo Nikiforovič Bičenko, ali među učenicima nije bio omiljen jer je bio veoma strog.
Naravno, i svi drugi Rusi su dali nemerljiv doprinos kulturi i obrazovanju dece u rudničko-takovskom kraju i svi su Srbiju i Gornji Milanovac smatrali svojom drugom kućom – naglašava novinar i romanopisac Vanjka Ponjavić, koji milanovačke Ruse često pominje u svojim delima.
Rusi koji su bili veoma obrazovani brzo su se uključili u društveni život varoši o čemu svedoče i Draško Obrenović, Mikica Konstadinov, Miodrag Tanasković, Vanjka Ponjavić, Života Trifunović i mnogi drugi stariji Milanovčani. Zahvaljujući njihovim sećanjima nedavno je iz štampe izašla knjiga "Milanovački Rusi", kako bi naše Ruse sačuvali od zaborava jer njihovih potomaka u Gornjem Milanovcu gotovo da više i nema – kaže Miloš Kapetanović, jedan od autora knjige o milanovačkim Rusima.
Među Rusima koji su između dva svetska rata, pa i kasnije, živeli u Gornjem Milanovcu u narodu su pored Georgija Vasiljevića Kanukova, Mihaila Nikiforoviča Bičenka, i Timofij Manjuta, dr Ivan Bjelopoljski, Margarita Akiševa, Ivan Atansov Šešelj, Anton Lijašnikov, Vasilije Koljubajev, Vsevolod Sauzilovski, Vladimir Sokolov, Ivan Lazarov, Ksenija Korobov i mnogi drugi.
Počivaju pored prijateljaRusi koji su se doselili u Gornji Milanovac su za života delili i dobro i zlo sa Milanovčanima. Nakon smrti gotovo svi su sahranjeni na milanovačkom gradskom groblju pored svojih komšija, prijatelja, učenika jer su Srbiju veoma voleli iako su istinski patili za svojom majkom Rusijom.
Kozak TimotijeZa razliku od drugih Rusa koji su bili uglavnom profesori i umetnici, Timotije, Kozak sa Dona, nikada nije pričao o svojoj prošlosti i stalno je ćutao. Brijao je glavu i nosio je atamansku kapu koja mu je bila čin, sećanje da je nekada bio vojskovođa sa ratnom slavom i verovatno je bio kozački ataman zbog čega je u gradu dobio i ime Ataman za drva. U Gornjem Milanovcu je živeo od para koje je dobijao za struganje drva i bio je veoma poštovan i od Milanovčana i od Rusa. Živeo je dugo, a na dan kada je umro u Gornjem Milanovcu je bilo veliko nevreme te ga je do večne kuće ispratio jedino opštinski pandur. Nikada niko nije uspeo da sazna ko je Timotije i odakle je. |
