Kako je to predstavio 9. oktobra u Beogradu šef odeljenja za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, "Srbija na putu ka EU, ali i za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, treba dodatno da uskladi svoje propise o genetski modifikovanim organizmima sa evropskim zakonodavstvom koje nudi visok stepen zaštite".
Brisel važniji od naroda?Ševarlić ističe i da je od 2009. godine 110 gradova i opština u Srbiji izglasalo Deklaraciju protiv GMO u Srbiji, te da tih 110 gradova i opština čine 75 odsto teritorije Srbije na kojoj živi 85 odsto stanovništva. – Čak 95 odsto od 250 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije dolazi iz tih sredina. Sad me baš zanima da vidim da li će narodni poslanici poslušati narod ili Brisel – kaže profesor Ševarlić. |
Iza ovoga se, prema mišljenju dr Miladina Ševarlića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, krije prostiranje crvenog tepiha GMO u Srbiji.
– Evropska unija daje uvek dvosmislene izjave i one nisu u formi direktive, ali ih sve vlasti u Srbiji tako doživljavaju. Ova konkretna sugestija o GMO ne znači ništa drugo do otvaranje Srbije za GMO – kaže Ševarlić.
Prema Ševarlićevim rečima, zakonom će biti liberalizovan uvoz GMO, što je pre svega američkim kompanijama veoma važno, a pitanje je da li će biti dopuštena i proizvodnja i prerada hrane nastale genetskom modifikacijom. Srbija je mala, ali i tako mala ima tržište hrane od pet milijardi evra, što nije zanemarljiv zalogaj za velike kompanije koje se bave proizvodnjom GMO hrane koju mnogi u svetu smatraju opasnom po zdravlje ljudi.
Čitaj, pa jediInstitut za standardizaciju skreće pažnju da postoji Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (Sl. glasnik RS br 85-2013) za čije je donošenje i sve informacije u vezi sa tim zaduženo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. – Svaki odobreni, odnosno dozvoljeni GMO proizvod u EU koji se stavlja u promet obeležava se etiketama na kojima piše "proizvod sadrži GMO" i ime organizma, na primer "kukuruz" – navodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. |
– Osam zemalja EU je zabranilo uvoz, preradu i proizvodnju GMO. Mađarska je, na primer, čak i članom 20 Ustava to zabranila, uskraćujući tako pravo nekoj budućoj vladi u Budimpešti da na mala vrata, izmenama zakona, uvede GMO u zemlju – dodaje Ševarlić.
Kad je reč o liberalizaciji GMO kao uslovu Srbiji za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Ševarlić ističe da je to takođe tačno. Međutim, kaže da i većina članica STO ne dopušta GMO, a čak ima zemalja koje to u praksi ne sprovode iako su je zakonima dopustile.
– Propisi Evropske unije se menjaju. Danas su zemlje kandidati za članstvo prinuđene da usvajaju propise koji nisu postojali kada se 13 poslednjih država priključilo. Zato je nama kudikamo teže nego što je bilo, recimo, Češkoj – dodaje profesor Miladin Ševarlić.
Izveštaj EU i meko podsećanje da ćemo morati da savijemo kičmu pred moćnom svetskom, pre svega američkom industrijom hrane zapravo nije ništa novo. Još u oktobru prošle godine je ministar privrede Rasim Ljajić istakao da ne možemo u članstvo STO bez izbacivanja "svih restriktivnih odredbi o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO".
– Zabrana proizvodnje GMO će ostati kao deo domaće zakonske regulative. Stav STO i Evropske komisije jeste da ne može da se zabrani promet GMO – rekao je Ljajić uz ogradu da taj promet domaćim zakonodavstvom može maksimalno da se ograniči.
– Dakle, reč je samo o izmeni onog dela zakona koji se tiče prometa, ali ostaje zabrana proizvodnje. Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi taj promet bio dozvoljen – objasnio je Ljajić.
Standardi UNKodeks alimentarijus je pojam koji se u Srbiji pogrešno vezuje za EU kao pojam kojim se otvaraju vrata za GMO. |
