Novinu u kontroli granica već su počeli da primenjuju Mađari, ali je državama članicama šengen zone ostavljen tranzicioni period između 2014. i 2020. godine do pune primene. Prema izjavi Gizele Vaš iz mađarske policije, kontrola otisaka prstiju za građane trećih država se ne uvodi samo u Mađarskoj, već na nivou celokupnog Šengenskog sporazuma.
Oslobođeni deca, političari i invalidiOd primene novog propisa izuzeta su deca ispod 12 godina, državni lideri te vladari i članovi njihovih porodica, kao i osobe sa fizičkim nedostacima uključujući i osobe kojima je ruka u gipsu. |
– Ova procedura traje do 10 sekundi, a primenjivaće se kako na drumskim, tako i pružnim i rečnim graničnim prelazima – rekla je Vaš.
Evropska unija ovu odluku donela je još 28. februara 2013. godine, a glavni motiv je borba protiv ljudi koji pravo boravka u EU bez viza vrlo često zloupotrebljavaju.
Podsetimo, putnici kojima nije potrebna viza za ulazak u EU imaju pravo da u njoj ostanu do 90 dana, unutar perioda od 180 dana. Međutim, događa se da mnogi taj rok probijaju jer ne postoji centralizovani sistem kontrole putnika. Dosad je jedini način na koji imigracioni oficit ili policajac mogao da proveri koliko dana je neko proveo u Uniji bio da lista pasoš i proverava ulazne i izlazne pečate. Pošto bi to trajalo veoma dugo kod ljudi koji češće putuju, odlučeno je da se uvede novi sistem.
Takođe, čak i Centralni sistem viza registruje samo ulazni dan, ali ne i izlazni. Dodatni problem jeste i što ljudi na izmaku 90 dana boravka u Uniji volšebno "izgube" pasoš, pa na taj način produžavaju svoj boravak jer nema traga o vremenu ulaska u EU.
Dva nova programa EU zapravo su inicirana još 2011. godine i nazvani su Ulazno-izlazni program (EES) i Program registrovanja putnika (RTP ). Ovaj sistem će na nivou EU koštati 1,1 milijarda evra, a primenjivaće ga policija i kod ljudi koji "nemaju" pasoš, a zadese se na teritoriji Unije. Otisak prsta će, naime, vrlo precizno policiji pokazati kada je ta osoba zaista ušla u EU, imala putnu ispravu ili ne.
Inače, baza podataka bi trebalo da ima po potrebi i otiske svih 10 prstiju, a ne samo jednog, što je i sada slučaj sa biometrijskim putnim ispravama kakve poseduju i građani Srbije.
Evropske policije su zainteresovane za ovaj program jer je EES projektovan da prikupi podatke o skoro 270 miliona ljudi, svake godine, nakon prvih pet godina funkcionisanja. Evropski inspektor za zaštitu podataka o ličnosti Piter Hastinks izjavio je da je EES "skup, neopravdan i zadire u privatnost ljudi". On je ukazao da ovaj sistem krši prava na privatnost i porodični život, pravo na zaštitu podataka, te dovodi u pitanje neophodnost EES na prvom mestu.
Neće zaustaviti imigranteKritičari uvođenja dodatne kontrole ističu i da neki ilegalni imigranti prelaze granicu u tajnosti kako bi izbegli kontrolu, i da ne bi dobrovoljno dali otiske prstiju. Oni kažu da je pogrešna centralizovana premisa sistema jer pravila o reagovanju na ljude koji su ostali van važećeg roka u vizi ne važe širom EU. |
