Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić veruje u prijateljstvo sa Albancima za 11 godina "ako političari povuku prave poteze", dok analitičarka Inicijative za evropsku stabilnost Besa Šahini smatra da "dve zemlje ne mogu biti saveznici ako jedna zemlja smatra da je ona druga njen deo". Ona tvrdi i da je nejednak odnos Brisela prema učesnicama dijaloga.
Očekivano od NemačkeErnst Rajhel, specijalni izaslanik za jugoistočnu Evropu, Tursku i EFTA u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke koji je takođe učestvovao u panelu, kazao je da je za pomirenje Srbije i Kosova važno rešiti pitanje statusa. |
– Potrebni su iskreni razgovori o tome gde smo. Sporazum je postignut u nejednakoj situaciji. Srbija je dobila status kandidata i počela pregovore, a Kosovo je u teškoj situaciji. To je dogovor dve nejednake strane – rekla je Šahini.
Glavni urednik prištinskog dnevnika "Koha ditore" Agron Bajrami kazao je da prijateljstvo i savezništvo ne postoje među nejednakima.
– Nije realno očekivati prijateljstvo i savezništvo Srba i Albanaca do 2025. godine. Mislim da se to može postići, ali ne u tom roku – kazao je on, istakavši da ni dijaloga ne bi bilo bez pritiska EU.
– Verujem da je realistično da Albanci i Srbi budu prijatelji i saveznici 2025. godine, ali zavisi šta mi političari učinimo narednih godina – smatra Marko Đurić i dodaje da očekivanja nisu bila tako visoka u vreme kada su počeli razgovori koji su vodili ka dijalogu.
Brisel za izučavanjeBriselski sporazum postao je neka vrsta političkog brenda širom sveta – model za rešavanje kriza, sporazum koji predstavlja uvod u normalizaciju odnosa između dve strane kakvu bi svako želeo, kaže Marko Đurić. On podseća da je "politički sve završeno potpisivanjem tog sporazuma, ali da bi ciljeve trebalo postaviti više". |
Šef Kancelarije EU na Kosovu Samjuel Žbogar podseća da u EU nema dogovora o statusu Kosova, ali da je implementacija Briselskog sporazuma uslov i za proces pridruživanja Srbije, u okviru poglavlja 35, kao i za napredak Kosova, u vidu odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
– Možda je preterano očekivati da Srbi i kosovski Albanci postanu prijatelji i saveznici. Cilj dijaloga Beograda i Prištine je normalizacija odnosa. Proces normalizacije je "maraton" koji obuhvata tri faze: prva je bilo postizanje Briselskog sporazuma, druga će biti implementacija, a treća konsolidacija dijaloga – zaključio je Žbogar.
Forum koji su organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku trajao je tri dana i na njemu je učestvovalo 450 učesnika iz zemlje i inostranstva.
Privrednici na veziNa panelu je spomenuto i otvaranje kancelarije za vezu Privredne komore Srbije u Prištini što bi, kako je najavljeno, moglo da se dogodi u naredne dve nedelje. Očekuje se i da Priština otvori sličnu kancelariju u Beogradu. |
