"Ovaj spomenik i nije drugo nego kamen međaš kojim danas iskazujemo poštovanje za nesebičnu žrtvu i zahvalnost za naše živote u slobodi", rekao je Nikolić na ceremoniji održanoj na Kalemegdanu.
Prema njegovim rečima, Srbija ne bi izbegla rat sa Austrougarskom čak i da je prihvatila ultimatum iz Beča, već bi se njegov početak odložio tek koliko osvajačima treba da pronađu neki novi povod.
"Pristankom bi naša zemlja izgubila i čast i dostojanstvo, nacionalnu samostalnost i slobodu, a rata bi opet bilo. Za rat nismo bili spremni, ali smo uvek spremni da branimo našu slobodu", dodao je predsednik.
On je ocenio da je Rusija uoči i tokom Prvog svetskog rata Srbiji pružila punu političku i vojnu podršku koja se između ostalog ogledala i u učešću ruskih vojnika u odbrani Beograda od austrougarskih napada sa Save i Dunava.
"Ovaj spomenik ruskim i srpskim vojnicima, braći u slavi i pobedi, predstavlja simbol zajedničke žrtve i večite zahvalnosti Beograđana i cele Srbije", kazao je Nikolić.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je da otkrivanje prvog zajedničkog spomenika ruskim i srpskim vojnicima predstavlja istorijski događaj.
"Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata podstiče nas na razmišljanje o razlozima potresa koji su pogodili Evropu i da pokušamo da izvedemo pouke za budućnost iz toga", naveo je on.
Prema rečima Čepurina, Rusi i Srbi su se često borili zajedno, pa je tokom Prvog svetskog rata braneći Srbiju poginulo više od 9.300 Rusa, dok je u operaciji oslobođenja Srbije 1944. godine u borbama na teritoriji naše zemlje stradala 31.000 Rusa.
Čepurin je izrazio očekivanje da će Beograd uskoro dobiti i spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom, kao i da će vlasti Beograda razmisliti o vraćanju naziva ulica generala Georgija Ždanova i Fjodora Tolbuhina.
