– Za pohvalu je to što su kralj Milutin, Stefan Dečanski, ali i Isidora Sekulić, Arsenije Čarnojević i mnoge druge znamenite srpske ličnosti dobili svoje ulice, kao i meštani Gračanice postradali u NATO agresiji. Ali, zbog čega su natpisi na tablama ispisani prvo albanskom skraćenicom za ulicu u većinski srpskoj opštini? Dali smo prvenstvo albanskom pismu u ulicama i sokacima gde ne živi nijedan Albanac – kaže Ivan Miljković, novinar.
To nije jedini problem s novim tablama. Građanima smeta i to što su napisane samo na latinici.
Evropska komisija odbila molbuGradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović kaže da je insistirao da nazivi svih ulica budu na ćirilici, ali je njegov zahtev odbijen. |
– Valjda je to zbog stranih turista, tako nam rekoše u opštini, ako se u te strane turiste ubrajaju oni Srbi koji samo za Vidovdan dolaze u Gračanicu. Čemu borba za srpski jezik ako on nema prvenstvo u našoj opštini, ili bar mislimo da je naša – dodaje Miljković.
Paralelno s postavljanjem tabli uspostavlja se i novi adresni sistem. Anđelka Ćup, novinarka, koja takođe živi u opštini Gračanica, kaže da čitav projekt liči na ono: selo gori, a baba se češlja!
– Uspostavlja se adresni sistem, a ko zna koliko je ljudi bez adrese, koliko je oni koji ne mogu da se dođu svojim kućama, u Đakovicu ne može da se ode ni na groblje! Kosovske institucije ne poštju ustavom zagarantovan srpski jezik, u Gračanici se vikend naselje postavlja na srpskoj zemlji, gde se građevinsko zemljište pretvara u poljoprivredno, i na kraju mi postavljamo table gde prednost dajemo albanskom – ogorčena je ona.
Osim toga, u nazivima ulicama u Gračanici, dodaje, nije bilo mesta za ljude koji su Kosovu i Metohiji gajili srpsku reč i kulturu.
– Zašto se neko nije setio da naziv ulici po prvom učitelju na Kosovu? Možda će mesta biti kada se proširi Gračanica, a možda, u zavisnosti ko je bude gradio, dobijemo i nazive po imenima poznatim iz poslednjeg ratnog sukoba – kaže Anđelka Ćup.
