– Ono što mene posebno zanima jeste mogućnost izvoza poljoprivrednih proizvoda sa područja lučanske opštine i, naravno, dolazak gostiju iz Rusije na Sabor trubača u Guči. Već smo napravili neke konkretne dogovore i aranžmane.
Takođe, od ove godine u Guči počinje takmičenje za Prvu trubu sveta i po prvi put će učestvovati i jedan od najboljih ruskih orkestara.
U junu ćemo organizovati veliku promociju Sabora trubača u Moskvi. U našoj ambasadi imaćemo oko 1.000 zvanica i to će biti zvaničan poziv ruskim gostima, turističkim agencijama i medijima. Naš cilj je da za četiri-pet godina imamo nekoliko hiljada turista iz Rusije…
Kako u Guči teku pripreme?
– Za jednu malu varoš od 3.000 stanovnika svakako da je Sabor trubača od posebne važnosti, pa se tome pristupa ozbiljno. Oko 80 odsto posla je već završeno. U narednih 15 dana i zvanično će se utvrditi spiskovi učesnika, a svi ostali sadržaji, po tradiciji, idu svojim tokom.
Država više brine o Egzitu
U javnosti se stalno vodi polemika – Guča ili Egzit?
To su dva različita melosa. Guča neguje srpsku tradiciju, srpsku kulturu. Kroz Guču se država Srbija pokazuje svetu ili se kroz Guču sramoti – ja to otvoreno kažem i svima u Vladi.
A što se Egzita tiče, to je samo jedan od onih globalnih delova naše politike u poslednje vreme gde mi uvozimo sve i svašta. Nažalost, država više finansira tu privatnu manifestaciju nego što ulaže u Guču. |
Koliko je novca izdvojeno za ovogodišnji Sabor?
– Reč je o sumi od oko 30 miliona dinara i mi te troškove, uglavnom, pokrivamo iz sopstvenih prihoda, iz lokalne komunalne takse i od sponzorstva.
Država dosad nije odrešila kesu, ali se nadam da će podržati neke infrastrukturne projekte, jer smo počeli rekonstrukciju puta od Guče do Lučana. Trebali bismo i da skupimo sredstva da završimo Muzej trube, da rekonstruišemo još neke objekte.
Sabor u Guči nije komercijalna manifestacija, ali ćemo sopstvenim radom, znanjem i umećem uspeti da dovedemo samu varoš i infrastrukturu na jedan zavidan nivo, kako i dolikuje jednoj manifestaciji svetskog karaktera…
Mnogi se ne bi složili sa vama da to nije komercijalna manifestacija. Tu su prihodi od parkinga, kamp naselja… Gde ide novac od Sabora i kolika je zarada?
– Ove godine će parking koštati 1.000 dinara i to će važiti za svih 10 saborskih dana. Znači, 100 dinara dnevno. To nema nigde!
Od toga je 18 odsto porez na dodatu vrednost, 20 procenata su troškovi rada onih ljudi koji rade na parkingu. Za parkinge i kamp naselja iznajmljujemo privatne parcele – livade, a njihovim vlasnicima moramo da nadomestimo adekvatnu zaradu, koja se obračunava po hektaru prinosa poljoprivrednih proizvoda.
Samo za ishranu 2.000 učesnika u programu i 1.000 ljudi koji radi na poslovima organizacije, izdvajamo oko 10 miliona dinara, plaćamo smeštaj stranim orkestrima i grupama po okolnim opštinama. Dakle, veoma su veliki troškovi organizacije, pa se od prihoda oni pokrivaju. Vrlo malo šta ostane i to samo ako napravimo neko dobro sponzorstvo…
Prošle godine je bilo oko 600.000 gostiju, a ove se očekuje nešto više. Da li je Guča spremna da primi toliki broj ljudi?
– Naravno da je spremna. Ove godine u 10 dana Sabora očekujemo blizu milion stranih i domaćih gostiju. Nikad veće interesovanje nije bilo! Još u februaru je više od 30 odsto kapaciteta smeštaja u zapadnoj Srbiji prodato ili rezervisano. Guča i celo Dragačevo imaju oko 5.000 kreveta u domaćem smeštaju.
Takođe, na užem području Guče možemo da smestimo oko 5.000 kampera, a na području opštine znatno više. Veliki broj domaćih gostiju ne traži smeštaj zbog blizine grada iz kojeg dolaze. Između ostalog, u Guči se ne spava!
Koliko će se orkestara takmičiti?
– Biće ukupno 15 – Srbija i još 14 orkestara iz stranih zemalja. Nas će predstavljati pobednik prošlogodišnjeg Sabora – Dejan Petrović.
Najavljeno je učešće Gorana Bregovića i Miroslava Ilića?
– Da, ugovoren je koncert Gorana Bregovića za 18. avgust, kao i koncert Miroslava Ilića u pratnji trubačkog orkestra Dejana Petrovića. Na tradicionalnom Ponoćnom koncertu sviraće 16 najboljih srpskih orkestara, tu su mladi trubači i folklorne grupe.
Velika prašina se digla i oko dolaska Zdravka Čolića. Najavljen je njegov nastup, ali je on to demantovao.
– Što se Čolića tiče ono što on govori po novinama je jedna strana priče, a druga je visina honorara koju traži za dolazak u Guču, a koji mi praktično ne možemo da pokrijemo. Organizator ne može nikome da pokrije njegov honorar i troškove dolaska ukoliko ne nađe sponzora. U svakom slučaju, nama bi Zdravko Čolić bio drag gost.
Domaćin jubilarnog SaboraJolović je rođen 1955. godine u Guči. Kao magistar ekonomskih nauka 15 godina je radio u privredi, a bio je i načelnik Poreske uprave i inspektor i šef Finansijske policije u Guči. Na mesto predsednika opštine Lučani izabran je 2004. godine. Nalazi se i na čelu Saborskog odbora, a ove godine biće i domaćin jubilarnog 50. sabora trubača u Guči. Dobitnik je više radnih i društvenih priznanja. Oženjen je Slavicom Jolović, direktorom Omladinske zadruge u Lučanima, sa kojom ima ćerku Oliveru, po zanimanju arhitektu, zaposlenu u "Energoprojektu" u Beogradu. |
Ko će biti domaćin ovogodišnjeg Sabora?
– Sticajem okolnosti, moja malenkost.
Uputili ste zvanične pozive predsednicima RF i SAD Dmitriju Medvedevu i Baraku Obami, kao i premijeru RF Vladimiru Putinu da budu gosti 50. sabora u Guči?
– Ja sam ih pozvao. Još me nisu odbili, ali ni potvrdili svoj dolazak, tako da čekamo njihov odgovor.
Koga još očekujete od visokih zvaničnika?
– Pokrovitelj ovogodišnjeg Sabora je Vlada Republike Srbije. Finalno takmičenje će otvoriti predsednik Boris Tadić.
Kao i prethodnih godina, očekujem dolazak, ako ne državnika, onda predstavnika vlada, ministara, ambasadora i drugih gostiju visokog ranga…
Mnogi zameraju Guči da šalje negativnu sliku Srbije u svet i kažu da je krajnji rezultat te manifestacije kič?
– Meni nije bitna pojedinačna ocena, bez obzira na to šta ta osoba predstavlja u kulturnom i javnom životu. Najvažnije mi je šta narod misli o tome.
Ne zanimaju me komentari tih "velikih stručnjaka" koji u životu, sem priče, ništa nisu uradili. Onome kome nije stalo do srpske tradicije, srpske kulture, do običnog čoveka ne mora ni da dolazi u Guču.
Ali, moram da prenesem utiske iz sveta. Stranci mi kažu da hoće da dođu u Guču samo pod jednim uslovom – da vide šajkaču i opanak. Oni kažu: "Ako ćemo u Guči zateći farmerke i ‘koka-kolu’, nema potrebe da dolazimo jer to imamo i ovde." Tako da ti što kritikuju Guču samo misle da nešto znaju, a u stvari ne znaju ništa. Dobar proizvod je samo onaj koji ima prođu na tržištu, a to je Guča.
