Ispovest Vojislava Šešelja (6): Orić nikoga nije postrojavao

Provocirao Jovicu Stanišića: Vojislav Šešelj

 

– Video sam knjigu koju je objavio Šljivančanin i ona samo pokazuje da je on čovek bez karaktera. Za naslov je stavio "Branio sam istinu". Kakvu je to istinu branio? Osuđen je kao ratni zločinac, ali je bio jedan od retkih u Hagu koji je učestvovao u ratnim zločinima. Umesto da govori o tome, on piše o svojim sapatnicima u Haškom kazamatu i tu petlja, laže, kleveće… – priča oštro lider radikala i priznaje da je Šljivančanin bio jedini haški pritvorenik koga je zaista hteo da tuče zato što se izjašnjava kao Crnogorac i što je još zakleti Titoista, a pri tom je bio i bezobrazno drčan.

Knjigu Nasera Orića nije pročitao, ali je čuo neke detalje. O tvrdnji Orića da je postrojavao ostale optuženike, Šešelj uz smeh odmahuje rukom. Šešelj priča da je Orić prema svima bio veoma ljubazan, verovatno zato što je veoma malo muslimana bilo u zatvoru.

– Ne znam kakva bi bila situacija da su muslimani bili u većini. Ali, niko od Srba prema njemu nije pokazivao netrpeljivost. Jednostavno, ljudi su se našli u istoj jazbini i gledali su da se ne glođu međusobno. Naravno, ponekad je bilo razmirica. Međutim, Orić nije toliko obrazovan, a ni toliko inteligentan da bi mogao da dominira nad drugim ljudima – kategorično tvrdi Šešelj i negira Orićeve tvrdnje da je sprečio lidera radikala da nasrne na nekadašanjeg šefa DB, Jovicu Stanišića.

Kaže da je istina drugačija, a kako je Jovica Stanišić sada na slobodi mogu i da je kaže. U početku, kada se Stanišić tek pojavio u Sheveningenu, malo ga je provocirao prilikom svakog susreta. Krajem leta 2003. godine, svi zatvorenici su se okupili i za stolom preko puta Šešelja sedeli su Stanišić i Franko Stamatović Frenki.

– Provocirao sam ga, a on je izgubio strpljenje i povišenim tonom govorio: "Ti si bitanga… Ti si velika bitanga…". Gledam ga hladno i odgovorim sa osmehom na licu: "E, Jovice kao da ja ne znam da sam velika bitanga…" Svi oko nas su prasnuli u smeh, na kraju se i on nasmejao i sukoba više nije bilo – kaže Šešelj.

Početkom prošle godine je ustalasao Srbe u Haškom tribunalu inicirajući glasanje da se general Dragoljub Ojdanić isključi iz Crkvenog odbora Sheveningenske parohije. Ne želi da govori koji su sve ateisti ili Titoisti tek u Hagu spoznali veru, ali o Ojdaniću pristaje da priča.

– To nije pitanje vere, već časti i poštenja. Formirali smo Crkveno – školsku opštinu u Sheveningenu u kojoj smo svi bili i članovi Crkvenog odbora. Kada je Dragoljub Ojdanić izdao svoje saborce, ušao u dogovor sa Tužilaštvom priznavši krivicu i time otežao položaj Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Nikoli Šainoviću, onda sam do tada korektan odnos promenio u otvoreno – neprijateljski. I gde god bih ga sreo, ja sam ga kritikovao oštrim rečima. A onda sam na sastanku pred liturgiju pokrenuo pitanje izbacivanja iz Crkveno-školske opštine. predlog sam obrazložio Odboru i većinom glasova Ojdanić je isključen – otkriva Šešelj.