Borba za Šešeljev goli život

Nemanja Šarović, zamenik predsednika SRS

– Međutim, čak je i Mandela, u južnoafričkom sudu 60-ih godina prošlog veka, imao prava koja u 21. veku uskraćuju Šešelju u sudu Ujedinjenih nacija – ukazao je Šarović.

Svesna likvidacija

Čime potkrepljujete tu tvrdnju?
– Mandela je imao pravo da se sam brani, da mu suđenje bude u razumnom roku, da protiv njega bude doneta presuda protiv koje će se žaliti. Šešelj je u zatvoru duže od decenije, a da se ne zna da li će uopšte i kada presuda biti doneta. Čak je i Nirnberško suđenje 24 članova političke, vojne i ekonomske elite u nacističkoj Nemačkoj, za nebrojene zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata, trajalo manje od godinu dana. Šešelj je u vreme na koje se optužnica odnosi bio opozicioni političar, ali suđenje traje 12 godina, što ga čini jedinstvenim primerom sudskog nasilja i nepravde u ovom i prošlom veku.

Tim lekara iz Srbije upozorio je da Vojislavu Šešelju zbog teške bolesti nema života bez lečenja.
– Bili su šokirani činjenicom da Šešelju nakon operacije karcinoma i odstranjivanja 30 centimetara debelog creva, deset meseci nije kontrolisano zdravstveno stanje niti urađen pregled skenerom, iako je obaveza na tri meseca. Ni kolonoskopija, analize krvi i tumor markeri. Onemogućeno mu je primanje hemioterapije, što isključuje mogućnost da se radi o slučajnosti i jedini zaključak je da Tribunal namerava da likvidira Šešelja. Dr Milovan Bojić je nedvosmisleno rekao da će, ako Šešelju ne bude ukinut pritvor, on brzo postati nova žrtva Tribunala. Bez povratka u Srbiju, pravilne dijagnoze i lečenja mu nema života. Bez slobode za Šešelja nema ni života i sada se ne borimo za svoja politička uverenja već za njegov goli život.
 

U Hag otišao zdrav

Zašto Tribunal ćuti o zdravstvenom stanju lidera SRS-a?
– Tim za odbranu Šešelja godinama upozorava da se njegovo zdravlje uporno, namerno i sistematski uništava u Tribunalu. U Hag je otišao sa 47 godina i tada je pregledom ustanovljeno da je potpuno zdrav, da bi se tokom godina pojavljivali sve veći zdravstveni problemi, lečenje izostajalo ili kasnilo. Ćute, jer ne znaju šta da rade sa Šešeljem. Da su imali bilo kakvih dokaza ekspresno bi ga osudili na doživotnu robiju, kao i mnoge Srbe. Međutim, on je na suđenju rasturio i političku optužnicu protiv njega, ali i tužioce, lažne svedoke i kvaziveštake. Zato presude nema, iako je poslednji svedok tužilaštva saslušan 2009, a završne reči iznete pre tri godine. Ćute, jer jedini izlaz vide u čekanju da umre bez medicinske pomoći. To ne smemo dozvoliti i svaki normalan, misleći čovek ima hrišćansku obavezu da digne glas protiv očiglednog zla koje seje Haški tribunal.

Da li nastavljate da održavate protestne večeri SRS-a posvećene Šešelju u Novom Sadu i Beogradu?
– Protesti se održavaju širom Srbije, ali, nažalost, srpski mediji pod punom kontrolom režima o tome uglavnom ćute. Godinama smo u neviđenoj medijskoj blokadi. RTS je poslednjih pet godina jednom poslao kameru na konferenciju za novinare ili neki skup SRS-a. Neverovatno, ali istinito da nam na skupove češće dolazi kamera Al Džazire nego RTS-a, i da o našim akcijama više možete čuti na HRT-u, BN-u, RTRS-u ili pročitati u štampi zemalja u okruženju nego u srpskim medijima. Ako država i dalje ne bude preduzimala ništa da zaštiti Šešeljeva osnovna ljudska i procesna prava naši protesti će biti sve oštriji, započećemo blokade saobraćajnica u Beogradu, a ako nas na to nateraju i glavnih putnih pravaca u Srbiji.