Pukovnik Žak Ogar: Kako sam branio Srbe

Evropska unija je u Prištini politički propala: Pukovanik Žak Ogar

 

Dobitnik je Ordena Sv. Save prvog stepena zbog na svoju ruku donete odluke da njegovi specijalci brane manastir Devič od OVK. Kao vlasnik firme koja se bavi bezbednosnim savetovanjem francuskih preduzeća u svetu, a i nije, po sopstvenom priznanju, vičan pisanju, Ogar je svoje viđenje događaja na Kosmetu pretočio u knjigu tek sada, 15 godina od NATO agresije.

"Evropa je skončala u Prištini" je vojnički sažeta, ali beskompromisna priča koja je u Francuskoj doživela već treće izdanje.

Jutro pre nego što će danas po popodne na Beogradskom sajmu knjiga srpskim čitaocima predstaviti knjigu, Žak Ogar dao je intervju za "Vesti".

Zašto mislite da je Evropa skončala u Prištini?
– To je odgovor gospodinu (Bernar) Kušneru koji je kada je imenovan za šefa Unmika izjavio da se Evropa rodila u Prištini. Naravno, Evropa kao takva nije u bukvalnom smislu skončala u Prištini, ali je EU politički propala u Prištini.

Kušner među Srbima nije zapamćen po dobrom. Ostala je nejasna njegova uloga u vezi sa zloglasnom Žutom kućom?
– Istraga o trgovini organima otetih Srba još nije zatvorena i mislim da zbog toga nisu zabrinuti samo neki Albanci s Kosova, već i po koji Francuz.

Mislite na Kušnera?
– Da, na Kušnera.

Poziv u pomoć mati Makarije

Koji vas je događaj najviše emotivno potresao dok ste pripremali teren za dolazak francuskih vojnika na Kosovo?
– Bili smo tek dva dana na Kosovu kada smo primili poziv da pomognemo manastiru Devič čije su sestrinstvo zlostavljali pripadnici OVK. Prethodno je igumanija manastira Sokolica mati Makarija tražila od Britanaca da intervenišu, ali su je oni oterali. Onda je došla do mene, a ja nisam imao problem sa savešću. Radilo se o monahinjama i Evropljankama. Preuzeli smo zaštitu manastira. Kada smo hteli da razoružamo OVK, oni su odgovorili vatrom i tada sam odlučio da ih treba uništiti. Bilo je mrtvih i ranjenih na njihovoj strani koje su oni posle odneli. Sutradan su njihovi šefovi došli da mi se žale! Zapretio sam im da ukoliko oni preuzimaju odgovornost za ono što se dešavalo u Deviču, da ćemo ih liferovati na Međunarodni sud za ratne zločine. To je bio prvi ozbiljni incident koji je izazvao veliko interesovanje mojih nadležnih u Parizu, ali mi niko nije to prebacio, jer su znali da sam u pravu. Moj šef na terenu je tada bio britanski general Mejson.

Postali ste njegov košmar, zašto?
– Zato što je bilo još mojih postupanja s kojima se on nije slagao. Drugi ozbiljniji incident u kojem sam delovao kao profesionalni vojnik i čovek od časti desio se kada su srpski civili bežali iz Peći, a teroristi OVK su ih napali. Ja sam tada poslao naoružani helikopter s naredbom da ispali nekoliko rafala upozorenja. Samo nekoliko minuta kasnije, general Mejson me zove i pita: ‘Zar vi to pucate po mojim vojnicima?’ Odgovorio sam mu da ne mogu da shvatim da su njegovi specijalci zajedno s tim banditima koji pucaju po civilima. On je samo ćutao.

Trn u oku britanskom generalu

Bio je i treći incident koji nije bio po volji Britancima?
– Da. Četvrta oklopna brigada britanske vojske tenkovima prekrivenim albanskim pobunjenicima i njihovim crvenim zastavama, krenula je iz Prištine ka Mitrovici. Namera im je bila da se tamo instaliraju pre nego što će da dođe glavnina francuskih vojnika. Moje dve patrole po šestoro ljudi su ih zaustavile kod Vučitrna. Rekao sam mom oficiru da im ne dozvoli prolaz i da ih nanišani. Javljam to u Pariz, i kreće telefoniranje u krug Pariz-London-Skoplje. I tako punih šest sati da bi na kraju Britancima bilo naređeno da se vrate u Prištinu. Bili su jako besni.

Jesu li svi ovi događaji razlog što ste svega 12 dana proveli na KiM?
– Možda pomalo, ali moj zadatak kao komandanta francuskih specijalaca od 150 ljudi koji idu ispred glavnine i pripremaju dolazak ostalih snaga je otprilike bio završen. Iza mene je dolazio francuski general koji je inače moj brat od tetke, i znao sam, i da misli kao ja, da mi neće dopustiti da radim kao do tada.

Možemo reći da ste vi tada sprečili da Albanci uz pomoć Britanaca pređu u severni deo Mitrovice?
– Tu sam odluku doneo shvativši da su na severu Ibra uglavnom Srbi, ali to nije bilo dobro rešenje, jer nisam rešavao problem srpskih enklava južno od Ibra. Međutim, nisam imao materijalnih sredstava da drugačije delujem i to sprečim.

Francuski izdavač prijatno iznenađen

Da li ste imali problema da nađete francuskog izdavača za knjigu s ovakvim naslovom?
– Ne, već sam imao izdavača koji mi je u međuvremenu postao i prijatelj i koji mi je prethodno objavio knjižicu o jednoj drugoj teškoj priči – o Ruandi. Francuski izdavač nije verovao da će je mnogo ljudi čitati, a ispostavilo se da od juna moja knjiga ima šestu najbolju prodaju kada se radi o knjigama na političku temu.

Osim srpske dijaspore, da li među tim čitaocima ima i Francuza?
– Naravno, mnogo je francuskih vojnika koji me znaju, uključujući i neke visokorangirane francuske generale koji su mi priznali da se slažu s mojim stavovima. Verujem da je čita i šira publika, jer sam dobio dosta mejlova od ljudi koje uopšte ne znam. Kažu da su čitajući knjigu otkrili koliko su bili izmanipulisani kada je reč o Kosovu. Znate, u Francuskoj je imidž Srbije još uvek loš i ova knjiga može bar malo to da ispravi.

Kako je moguće da narod jednog Voltera i Zole, narod koji je civilizaciji podario Code Civil i onaj čuveni revolucionarni usklik – sloboda, bratstvo, jednakost – pristane na tako jednoumno usmerenu priču?
– Zbog toga što, za razliku od Srbije, Francuska nije sačuvala svoj identitet i kulturu. Mi smo globalizovani, amerikanizovani, evropeizovani. Izgubili smo i samo znanje o istoriji i zato pravimo dramatične greške, kao što je bilo to uključivanje u NATO protiv Srbije.

Nikad ne bi pristao da Francuska bude u koaliciji protiv Srbije: Šarl de Gol

 

De Gol se prevrće u grobu

Zvučite kao pravi sledbenik Šarla de Gola. Kako bi slavni general reagovao te 1999.?
– Mora da se svake noći prevrće u grobu. Naravno da nikada ne bi pristao da Francuska bude u bilo kojoj koaliciji protiv Srbije. I to nije moja procena, već to govore i neki bivši njegovi oficiri, pravi degolisti, poput njegovog ministra Gabrijela Kapereta. Ali, ne samo De Gol, već ni Miteran to ne bi dopustio. Zato sam na početku knjige i citirao Miterana koji je pre dvadesetak godina američkom agentu Bernaru Leviju izjavio da dok god je on živ Francuska neće ratovati protiv Srbije.
Nažalost, pojavio se jedan simpatičan, ali totalno nepotreban i neupućen tip Žak Širak koji je napravio tu monstruoznost.

Srbi i dalje veruju u onu priču da je Širak sprečio bombardovanje beogradskih mostova?
– Širak je i u vezi s Irakom pokazao da nije sasvim svrstan uz SAD. Međutim, u vezi sa Srbijom prilično je sledio Aemrikance. Možda je posle pod uticajem degolista iz svog okruženja pokušao da umanji efekte svoje politike. Mođutim, zlo je već bilo počinjeno. Ali hteo bih da poručim svojim srpskim prijateljima, koristeći misao jednog velikog francuskog mislioca koji je pravio razliku između legalne i prave države. Smatrajte da je legalna Francuska ratovala protiv Srbije, ali ne i stvarna Francuska.