Umesto predviđenih 182 milijarde dinara (oko 1,5 milijardi evra), kasa će godinu završiti sa 225 milijardi dinara (oko 1,9 milijardi evra) u minusu. Krajnje je nejasno o kakvoj je to "državnoj štednji" reč kada je oštrica usmerena na penzionere, činovnike, lekare i prosvetare, a sa svom tom štednjom budžetski deficit raste za jednu četvrtinu, umesto da se smanjuje.
Za partije ima paraStranke u Srbiji dobijaju rebalansom skoro 5,5 miliona evra više nego što je to bilo predviđeno budžetom za ovu godinu. Planom državne kase bilo je utvrđeno da stranke koje imaju svoje poslanike u parlamentu u ovoj godini podele 1.293.600.000 dinara. Rebalansom će im na raspolaganju biti čak 1.941.428.000 dinara, tj. 647,8 miliona dinara više. Upitan kako je to moguće u vremenima krize i štednje, premijer Vučić je na rođendanskom slavlju naprednjaka samo odgovorio da je to "predviđeno zakonom iz 2011. godine kad je na vlasti bila Demokratska stranka". Povrh svega, u srpskoj štampi se pojavila i informacija da je Vlada sama sebi povećala plate za deset odsto, što stupa na snagu od 1. novembra. |
I dok će penzioneri još pažljivije prebirati po ionako plitkim novčanicima, mač štednje nije ni okrznuo javna preduzeća koja su najveći gubitaši u zemlji. Zadovoljni su i malobrojni strani investitori jer im se stimulacije ne samo da ne smanjuju, već će biti ove godine i veće za 110 miliona evra.
Ministarka državne uprave Kori Udovički je nedavno objasnila kako državni aparat zapravo nije prevelik, nego neefikasan, a ništa nije bilo ni od simboličnog ukidanja privilegija državnim funkcionerima.
Ekonomista Milojko Arsić ističe da je pravi minus u državnoj kasi veći od 225 milijardi dinara.
– U rebalansu budžeta nisu prikazane garancije za javna preduzeća, za Srbijagas, novac za Železaru Smederevo, subvencije Er Srbiji, Fijatu i propalim bankama. U 2015. je prebačeno i 20 milijardi dinara otpremnina radnicima državnih preduzeća u restrukturiranju. Kad se svemu tome dodaju i dugovi gradova i opština, državni deficit je veći. Skoro 300 milijardi dinara, ili 2,5 milijarde evra – naveo je Arsić.
Šta će tražiti MMFPremijer Aleksandar Vučić je ubeđen da će uspeti do kraja godine da zaključi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom jer je jasno da sami dalje sa ovakvim dugovima ne možemo. Međutim, MMF ima uslove, a među njima je drastično smanjenje subvencija gubitašima od javnih preduzeća, smanjenje broja zaposlenih u državnom aparatu za pet do deset odsto unutar ove godine ili povećanje PDV-a za dva odsto. |
Računovodstvenom gimnastikom, kakvom se služio i kabinet premijera Mirka Cvetkovića, država je uspela da prikaže kako je minus manji nego što jeste, ali ta varka nikome neće doneti korist jer je manjak 8,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Da stvar bude gora, najavljuje se i izmena penzionog zakona jer ni deset odsto što se uzima socijalno najugroženijem sloju društva državi nije dovoljno. Prema radnoj verziji zakona, smanjiće se osnovice svih penzija većih od 25.000 dinara, te bi one mogle biti umanjene za 22 odsto na razliku između 25.000 i 40.000 dinara. Razlika osnovice penzije više od 40.000 dinara bila bi manja za 25 odsto.
– Mi subvencijama državnim firmama poput Srbijagasa dajemo tri odsto, a evropski standard je 1,5 odsto. Dakle, pomoć se mora prepoloviti. Nerazumna je i poruka stranim investitorima da ćemo nova radna mesta subvencionisati po principu "koliko god vam neko da, mi ćemo dati više", a mi smo najsiromašniji – ističe Arsić.
Vujović: Vaša žrtva je investicija!Građani kojima će biti smanjene plate i penzije bi na svoju žrtvu trebalo da gledaju kao na svaku investiciju, kaže ministar finansija Dušan Vujović. On je rekao da očekuje da se za dve do tri godine plate i penzije vrate na raniju trajektoriju i dodao da Vlada ima jasan plan, a ne samo obećanja kao neke prethodne. – Očekujem da svi žrtvu tretiraju kao investiciju, što ona i jeste. Što više skupljate fiskalne račune, što više budemo radili da se plaćaju računi, da javna preduzeća ne bacaju resurse, biće bolje – kaže on. |
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra vladinu politiku subvencija nerazumnom.
– Rebalans neće dovesti do ozdravljenja javnih finansija. Problemi se samo odlažu i uvećavaju – navodi Madžar.
Niko građanima Srbije nije objasnio zašto su ukinuti fondovi za veštačku oplodnju, a tobož se borimo protiv bele kuge. Smanjuju se socijalne prinadležnosti porodiljama, kao i socijalna pomoć. Čak ni pad cene nafte na svetskom nivou nije se osetio na ceni goriva u Srbiji. Na primer, benzin je u Sloveniji od početka godine pojeftinio u pet navrata.
Sumorni socijalno-ekonomski pokazatelji kombinuju se s političkim istupima da će "biti bolje 2016." iako smo tu priču već slušali od prethodnih vlada. Slušali smo i da smo iz recesije izašli 2010, da je kriza naša šansa, da će bolje biti 2013, pa 2014. Sad je na redu 2016.
Sve to podseća na jednu političku šalu u kojoj slušalac pita radijskog vođu državnog medija: "Kada će biti bolje?" A ovaj odgovara: "Pa, već je bilo bolje."
Skrivene subvencije
| Srbijagas | 172 mil. evra |
| Univerzal banka | 69 mil. evra |
| Dunav osiguranje | 43 mil. evra |
| Poštanska štedionica | 43 mil. evra |
| Ne zna se tačno koliko država subvencioniše Fijat u Kragujevcu i Er Srbiju i Železaru Smederevo. |
POGAZILI I OBEĆANjE O KORIŠĆENjU SLUŽBENIH VOZILANisu se odrekli ni limuzinaPre ravno godinu dana je premijer Aleksandar Vučić obećao da će samo desetak najviših državnih funkcionera imati pravo 24 časa na auto i vozača, ali od toga nema ništa. Svi ministri će i dalje imati pravo na automobil i na vozača po ceo dan. Uredbom Vlade predviđeno je da gotovo svi zaposleni koji rade u državnoj službi imaju pravo da traže službeno vozilo. Vučić je lane najavio da će to pravo imati samo predsednik Republike, Skupštine, premijer i potpredsednici Vlade, ministri, predsednici Ustavnog i Vrhovnog kasacionog suda.
Umesto dosadašnjih 35 visokih državnih funkcionera, pravo na korišćenje državnog automobila 24 sata, sada ima njih 23. Pravo na službeno vozilo imaju i državni sekretari, generalni sekretari parlamenta i Vlade i njihovi zamenici, direktori agencija i organa u sastavu ministarstava, ali i zaposleni u njihovim kabinetima. Svi oni će, doduše, morati da pišu poseban zahtev Komisiji za korišćenje službenih automobila. Potrebno je samo da zatraže da im se dodeli službeni auto. |
