"Ne očekujem, uprkos bombastičnim izjavama neke velike probleme na relaciji Beograd-Zagreb, barem ne neke nove u odnosu na postojeće. Srbija nije otvorila nijedno još poglavlje koje se tiče pridruživanja EU, tako da protivljenja Hrvatske u ovoj fazi su samo retorička i bila su samo predizborno sredstvo Hrvatske demokratske zajednice", rekao je Todorić agenciji Beta.
Prema rečima Todorića, u narednom periodu između Beograda i Zagreba očekuju se razgovori o "starim temama u novim oblandama".
"Nova realacija u odnosu, je navodna pozicija moći Hrvatske kao članice EU, koja će koristiti svoje članstvo kao sredstvo pregovora oko tačke sporenja", rekao je Todorić.
Govoreći o najavama nove predsednice Hrvatske da će rešavati otvorena pitanja sa susedima i da će se boriti za unapređenje prava manjina, Todorić je kazao da su ta pitanja u nadležnosti premijera Zorana Milanovića.
Todorić je ocenio da je i u Srbiji i u Hrvatskoj napredak što se tiče položaja manjina dosta primetan.
On je ocenio da poplavu mržnje prema ćirilici u Hrvatskoj treba razumeti kao vid nezadovoljstva i besa zbog nezaposlenosti i prezaduženosti građana, koje se na Balkanu ispoljava kao nacionalna mržnja.
"Ono što će biti značajno videti u Hrvatskoj je kako će pobeda Kolinde Grabar Kitarović uticati na predstojeće parlamentarne izbore. Ukoliko HDZ ne trijumfuje na parlamentarnim izborima neće puno značiti ova pobeda", naveo je Todorić.
On je izrazio očekivanje da će zbog toga biti nastavljena "agresivna retorika prema tzv neprijateljima Hrvatske, što uvek čine populisti bilo u Hrvatskoj bilo u Srbiji".
Todorić je ocenio da je u predizbornoj kampanji "HDZ poprilično koristila i izjave Vojislava Šešelja" i da su one pomogle Kolindi Grabar Kitarović".
Todorić je rekao da Ivu Josipoviću korist nije donelo "flertovanje" sa određenim desničarskim elementima, navodeći kao primer doček hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, kada su Josipović i tadašnji premijer Hrvatske nazdravljali šampanjcem na aerodromu.
Todorić je ocenio da je "promena u Hrvatskoj pokazatelj nezadovoljstva ekonomskom situacijom i nedostatkom političke volje za određene reforme u Hrvatskoj".
Na osnovu obrađenih 99,98 odsto glasova, Kolinda Grabar Kitarović osvojila je 50,74 odsto (1.114.865) glasova, a socijaldemokrata Ivo Josipović 49,26 odsto (1.082.430). Pravo glasa imalo je 3,8 miliona birača.
Prema zakonu, novoizabrana predsednica stupiće na dužnost poslednjeg dana mandata Ive Josipovića, koji je petogodišnji mandat preuzeo 19. februara 2010.
Tražićemo veće poštovanje prava manjina
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta izjavio je danas da će Hrvatska "formalno podržavati evropski put Srbije", ali da će i dalje "uslovljavati Srbiju", kako je, prema njegovim rečima, to bilo i tokom mandata Ive Josipovića.
Linta je naveo da će od novoizabrane predsednice Hrvatske tražiti poštovanje međudržavnih i međunrodnih ugovora, kao i puno poštovanje ljudskih prava i vladavine prava.
"Kolinda Grabar Kitarović je tokom kampanje često isticala da je Hrvatska evropska država koja poštuje sopstvene zakone. Tražimo da to pokaže i tokom svog mandata. Da insistira da se poštuju temeljne evropske vrednosti, ljudskih prava i vladavine prava", kazao je Linta.
On je kazao da će posebno zahtevati da Grabar Kitarović utiče na premijera Hrvatske Zorana Milanovića da Vlada poštuje Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji i da se stanovi koji su pre rata pripadali Srbima u Hrvatskoj njima i vrate.
Linta je kazao da će zahtevati i veće poštovanje manjinskih prava, odnosno poštovanje zakonske obaveze da u sredinama gde Srbi čine trećinu stanovništva ćirilica bude korišćena kao službeno pismo, ali i da se poštuje srazmera zapošljavanja manjina u državnoj upravi, policiji i pravosuđu.
On je kazao da će od Grabar Kitarović tražiti da od predsednika Vlade zahteva i dodatna sredstva za razvoj povratničih regiona.
