Međutim, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Jonuz Musliu dao joj je potpuno drugu i političku dimenziju, predstavljajući je i kao veliki kamen spoticanja u pregovorima u Briselu.
Musliu, koji je i predsednik Skupštine opštine Bujanovca, od vlade Kosova traži da osoba koja bude na čelu Kancelarije dobije pravo i da prisustvuje svim sednicama kosovske vlade.
– Tražimo reciprocitet sa Srbima na Kosovu. Kad oni na severu u tri opštine mogu da imaju sudove, zašto mi da nemamo, kad Vlada Srbije daje oko 40 miliona evra za Srbe na Kosovu, zašto da i nama ne pomognu Kosovo i Albanija – rekao je Musliu.
Pokušavali su i ranije
– Ovo je još jedan pokušaj Prištine da poveže bilo kakav dogovor o Zajednici srpskih opština sa tri, odnosno dve opštine u centralnoj Srbiji sa većinski albanskim stanovništvo. To nije ništa novo i to je očekivano. Bilo je i ranije pokušaja. Na Kosovu te opštine tretiraju kao deo svoje države i oni će pokušati da kroz dalje razgovore i pregovore prave takva uslovljavanja. Ipak, ne očekujem da će to biti uspešno jer postoje značajne razlike, a ne postoji međunarodna podrška za to – kaže Borislav Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima u Briselu.
On je dodao da traže otvaranje kancelarije i u Prištini, kao i da će ponovo tražiti pomoć kroz budžete Albanije i Kosova.
– Do sada nije bilo razumevanja za naše zahteve, ali promenićemo taj kurs. Počeli smo od prošle godine kad smo dobili oko 100.000 evra za porodilište u Preševu. Kad oko 40 miliona evra Srbija daje za Srbe na Kosovu, zašto da i nama ne pomognu Vlade u Albanije i Kosovu – kazao je Musliu.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije kaže da je predsednik NSA "možda dobio instrukcije od Prištine" za te izjave, a da li je to tako videće se kada počnu razgovori u Briselu.
– Musliu je poznat kako neko ko daje ekstremne izjave i zagovornik pripajanja Preševske doline Kosovu i stvaranja Velike Albanije. Poznato je da je u koordinaciji sa albanskim liderima u Prištini i Tirani i da radi po njihovom instrukcijama. Cilj pravljenja paralele između Bujanovca, Preševa i Medveđe i Srba na Kosovu je destabilizacija i očigledno Musliju zloupotrebljava mesto Predsednika NSA za propagandnu priču koja nema nikakvu podršku, čak ni među Albancima, a nema je ni u međunarodnoj zajednici. Umesto da se posveti stvaranju uslova za jačanje međunacionalnih odnosa na tom osetljivom području, on produbljuje razlike. Možda je dobio instrukcije od Prištine da to kaže, a da li je to tako videćemo kad počnu razgovori u Briselu – ističe Drecun.
Sanda Rašković Ivić, predsednica Demokratske stranke Srbije, ocenjuje da je "to na mala vrata otvaranje ka centralnoj Srbiji".
– To me podseća kad smo u vreme Jugoslavije pre više od 30 godina uvezli 200 profesora iz Albanije da zarad poštovanja ljudskih prava drže deci časove, a otvorili smo vrata za 470.000 Albanaca onih koji su se naselili na Kosovu i Metohiji u koji su u aktivnom procesu da nam otmu taj deo teritorije. Što se tiče reciprociteta, podsetila bih gospodina Muliua da po Ustavu Kosovo i Metohija pripada Srbiji i otkuda obaveza da se pomažu, isto kao i opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa. On bi trebalo da snosi odgovornost za huškanje albanske iredente kojoj nije dosta KiM već želi na centralnu Srbiju – kaže Sanda Rašković Ivić.
Janjić: Lokalno pitanje
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je upoznat s projektom otvaranja kancelarije, da je reč o projektu prekogranične lokalne saradnje Gnjilane-Preševo, koji podrazumeva saradnju na nivou opština.
– Reč je o projektu koji je raspisan prošle godine. Takve kancelarije postoje širom Evrope. Prisustvovao sam na skupu u Gnjilanu gde se govorilo o toj kancelariji i gde je na temu odnosa Preševa i Kosova jasno rečeno da je su to opštine koje pripadaju Srbiji i da će se pomagati na lokalnom nivou – kaže Janjić.
