– Kad građanima date zakonsko pravo da im se vrati oduzeto poljoprivredno zemljište, a onda birokratskim smicalicama činite sve da ih u tome onemogućite, onda je to velika opasnost za državu. U tom slučaju zainteresovani građani mogu da izađu iz postupka restitucije i uz dobrog advokata ostvare svoje pravo na sudu, što će državu mnogo više koštati nego da im je to pravo omogućeno kroz redovan postupak u okviru restitucije – ističe Sekulić za "Vesti".
Vrednost vraćenog milijardu evra
Starim vlasnicima do sada je vraćena imovina vredna skoro milijardu evra. "U opštoj (i ranije crkvenoj) restituciji vraćeno je skoro milijardu evra vrednosti imovine", rekao je Sekulić i precizirao da je ta agencija do sada vratila više od 200.000 kvadratnih metara najvrednijeg poslovnog prostora koji se nalazi u centrima gradova, milion kvadratnih metara građevinskog zemljišta, samo oko 4.000 hektara šumskog i poljoprivrednog zemljišta.
Prema njegovim rečima, problem je u Upravi za poljoprivedno zemljište. Pojedinci iz Uprave onemogućili su da se prihvati izmena i dopuna Zakona o restituciji koju je predložila Radna grupa, pa je na kraju u Skupštinu Srbije otišao samo predlog, koji je u decembru i usvojen, da isplata obeštećenja za oduzetu imovinu umesto 2015. bude odložena za kraj 2018. godine.
Radna grupa (sastavljena od ljudi iz više ministarstava i iz Agencije za restituciju) zalagala se da se problem vraćanja poljoprivrednog zemljišta koji je komasacijom ukrupnjen reši uz lakšu proceduru tako što bi se iz komasacione mase vratilo onoliko koliko je oduzeto, ali je to rešenje, zahvaljujući Upravi za poljoprivredno zemljište, odloženo.
– Ako neko veruje da će, pre svega štiteći interese raznih polubiznis lobija, uspeti da spreči vraćanje zemljišta, neće u tome uspeti – optimista je prvi čovek Agencije.
Problem je u postojećem Zakonu o restituciji koji daje pravo građanima da im se komasirano zemljište vrati, ali istovremeno ga i otežava jer traži da se vrati ista parcela koja je oduzeta. To je u mnogim slučajevima nemoguće jer zbog nesređenih zemljišnih knjiga i dokumentacije i uz opstrukciju Uprave za poljoprivredno zemljište, teško je ispratiti gde se parcela izvornog vlasnika nalazila, pre nego što je komasacijom došlo do ukrupnjavanja više manjih parcela u jedan podržavljeni posed. Istovremeno, zakon nije predvideo mogućnost da se prvobitni vlasnik obešteti u slučaju nemogućnosti identifikacije parcele.
Diplomatska predstavništva
Radna grupa takođe je insistirala da se omogući i vraćanje u naturi objekata koji su u vlasništvu države, a koji danas služe kao diplomatska predstavništva. Važeći zakon sada ne dozvoljava vraćanje takvih objekata.
– To je mali broj objekata, svega šest-sedam, i njihovo vraćanje državu ne bi mnogo koštalo, dok bi s druge strane u simboličnom smislu predstavljao značajan gest spremnosti da se prvobitnim vlasnicima i njihovim naslednicima vrate kuće u kojima su živele oni i njihove porodice. Uostalom, nigde u svetu gde je sprovedena restitucije ovakvi objekti nisu izuzeti iz restitucije – ističe Sekulić.
I taj predlog za izmenu postojećeg zakona je za sada na čekanju.
VLADA PODRŽAVA, ČINOVNICI OPSTRUIŠU: Birokratija najveći problem
Sekulić ističe da Agencija nema problema sa Vladom Srbije, odnosno od političkog dela izvršne vlasti i da od nje dobija svu moguću podršku za rad, od sredstava do finansijskih planova. Problem je, kaže, u birokratskoj strukturi, u ljudima u Upravi za poljoprivredno zemljište koji su decenijama na položajima bez političke odgovornosti, ali sa kojih mogu da usporavaju i opstruišu restituciju. On ističe da je veoma loše stanje u evidenciji državnog poljoprivrednog zemljišta.
– Izlazi se sa ciframa od 100.000 do 800.000 hektara! To je neozbiljno, to je kao da kažete da imate između jednog i osam stanova u Beogradu – kaže Sekulić, dodajući da se što pre mora popisati državno zemljište kako bi se znalo koliko ovog zemljišta treba da se vrati.
