On je obrazlažući Predlog budžeta za 2015. u Skupštini Srbije rekao da budžet za sledeću godinu predviđa povećanje prihoda od 27 milijardi dinara, na 924 milijarde dinara, i smanjenje troškova za 27 milijardi dinara, na 1.083 milijarde dinara.
Kada se tim troškovima dodaju garancije od 30,7 milijardi dinara i ostali finansijski troškovi od oko dve milijarde dinara, dobija se ukupan deficit od 191,3 milijarde dinara, rekao je Vujović.
On je dodao da taj iznos nije direktno uporediv sa deficitom u 2014. godini od 212 milijardi dinara jer su drugacije bili klasifikovani finansijski rashodi, ali da je bitno što on vodi u ukupnom
očekivanom deficitu opšte države od oko 232 milijarde dinara.
Vujović je istakao i da je izuzetno važno što se nominalni troškovi budžeta i primarni defict smanjuju u vreme kada ukupni troškovi duga rastu i dodao da se povećava stepen transparentnosti budžeta jer se sve garancije "prebacuju iznad crte".
Ministar finansija je kazao da ankete pokazuju da građani Srbije, njih 48 odsto, smatra da Srbije i program koji država nudi ima perpsektivu, "iako se žale na smanjenje plata i penzija", zbog čega im je zahvalio.
Kako je naveo, iako makroekonomska kretanja u 2014. nisu bila povoljna za Srbiju, on je ocenio da je bilo značajnih napredaka, poput pada stope nezaposlenosti koja se spustila na 17,6 odsto, ili rasta potrošnje.
"Iako postoje i druga ogrničenja rasta i razvoja, ljudi misle da će biti bolje", rekao je Vujović.
Ministar finansije rekao je da se u narednu godinu ulazi sa procenom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3.970 milijardi dinara, koji u sebi krije mali rast inflacije i mali pad BDP, kao rezultat prenetih tendencija iz ove godine.
"To je krajnje konzervativna projekcija rađena pod pretpostavkom da se ništa od pozitivnih efekata ne dogodi", rekao je on i dodao da ako se proizvodnja struje i uglja vrate na nivo pre poplava, ako se reše pitanja Železare u Smederevu i hemijskog kopmpleksa i ostvare
planirane investicije, to će biti dodatni pozitivan efekat na rast BDP.
Vujović je rekao i da je važna tendencija u budžetu za 2015. da se smanjuju i rashodi koji su takozavana stečena prava.
On je rekao da su na nekoliko sastanak predstavnici sindikata prosvete rekli da su ogorčeni nivoom svojih plata i da trvde da je glavni razlog za to što su neravnopravno tretirani 2008. i od tada imaju smanjene plate.
"Rešenja za ove i sve druge probleme tražićemo u sistemu nagrađivanja i platnih razreda", rekao je on i naglasio da "smanjenje plata i penzija nije cilj već sredstvo u kontroli fiskalne
konsolidacije".
Kako je objasnio, plate u javnom sektoru i penzije prilagođavaće se onog momenta kada plate budu manje od sedam, a penzije od 11 odsto BDP-a.
Vujović je kazao da država neće uvoditi nove poreze i akcize, ali će povećati naplatu i pooštriti kontrolu sprovođenja naplate poreza.
Vujović je istakao da javna preduzeća kao izvor gubitaka više neće postojati, jer će morati da naplaćuju svoja potraživanja i servisiraju gubitke.
"Naglašavam da više nećemo iz budžeta davati garancije za tekuće finasiranje likvidnosti, za tekuće kredite. Zatvara se kanal kojim su se godinama odlivala sredstva iz budžeta", rekao je on.
Vujović je kazao da je budžet za 2015. deo trogodišjeg programa i najavio da će Ministarstvo finansija za par dana fiskalnu strategiju predstaviti vladi.
On je najavio da će početkom 2017. biti zaustavljeno učešće javnog duga u BDP-u.
"Važno je i da ćemo sve vanredne prihode, bilo da se radi o boljoj naplati poreza ili strateškim ustupanjem imovine države putem koncesije ili sredstva od prodaja preduzeća, poput Telekoma, koristiti za smanjivanje najskupljih zaduženja i podsticaj projekata koji imaju naveći efekat za privredu", istakao je Vujović.
