– Bili su učenici, maturanti gimnazije. Moj sin Ivan je bio student Ekonomskog fakulteta, među njima najstariji. Sedeli su mirno u kafiću. Ko je taj monstrum koji je mogao da u njih ispali tolike rafale? Izbrojali su 43 metka. Moj sin je prvi poginuo, u njega je ispaljeno 10 metaka. To samo može bolesna osoba i monstrum – priča za "Vesti" očajna majka Milena koja se nakon tragedije koja je zadesila njenu porodicu odselila u Podgoricu.
Milena je palila sveće na spomeniku na kome nema imena njenog sina. Na većini spomenika nisu ispisana imena ubijenih mladića.
– Nakon sahrane kazao nam je kamenorezac da sačekamo da prođe sve ovo, da se malo stiša, pa ćemo da stavimo imena. I nije se stišalo. A upravo to što nema imena je sačuvalo spomenik od vandala, jer su 1999. lomili prvo one spomenike gde su skoro sahranjivani ljudi – priča Milena Radević.
Svedok otmice
"Meni je i suprug kidnapovan, znam ko ga je ubio jer sam bila svedok njegove otmice u kući. Možda je gospod Bog želeo da ostanem živa i svedočim. Apelujem na sve da nam pomognu da saznamo istinu", kaže Milena Radević.
Držeći svežanj sveća u rukama obišla je i grobove i drugih mladića koje je te noći nepoznati ubica oterao u smrt. Prateći je u stopu, otac Bojan Jevtić služio je opelo. Milena je pažljivo palila svaku sveću.
– Nema ni Dragana, Zorana, Vukote, Svetislava, i najmlađeg Ivana, koji je tada imao samo 15 godina.
Na drugi kraj groblja stiže se kroz mučan prizor: U paramparčad polupane nadgrobne spomenike, iščupane krstove, grobnice koje zjape jer je do njih prokopan tunel i otvorio ih. Putem kraj oborenih stabala koja su pala na spomenike, stazom kraj kostiju životinja koje su razbacane. Oko 50 odsto nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Peći je uništeno, oskrnavljeno i zapušteno. Na tom drugom kraju, Ljubica Trifović je sa suprugom Vojislavom, palila sveću sinu Draganu.
– Te noći sam bila sa suprugom kod strica. Kćerka Dragana mi je te večeri javila da se nešto desilo u Pandi, ali sam ja verovala da mi je sin Dragan u drugom kafiću. I otada, više ne znam šta se dešava – pričala je Ljubica grčeći lice od bola.
Porodice su očajne jer šesnaest godina niko nije odgovarao za ovaj stravičan zločin.
– Živimo u tami kao što i oni žive u tami. Ne znamo ko ih je i zašto ubio, šta je povod njihovog ubistva. Ni danas ne mogu da poverujem da je to mogao da uradi takav zločin, a do današnjeg dana da se ne otkrije i da niko ne odgovara za takav zločin – priča Milena.
Neka otkriju šta znaju
"Posle Vučićeve izjave mogu samo da kažem da sam se osećao isto kao onoga dana kada sam čuo da mi je sin nastradao u Pandi. Ako nešto znaju neka otkriju. Nadam se da će slučaj biti obelodanjen, da ne optužujemo ni jednu, ni drugu stranu. Da znamo pravu istinu", zavapio je Vojislav Trifović.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je pre godinu dana kazao da nema dokaza da su mladiće u kafiću Panda ubili Albanci, kako se do tada verovalo. Od tada, tvrde porodice, za njih je počela nova agonija, čekaju da saznaju istinu, a niko da je njima saopšti.
– To što je rekao premijer Vučić nam je otvorilo još jednu ranu, pretešku jer smo živeli u zabludi i mraku. Još sam u agoniji, da li je to tačno, da li su to izmišljotine koje neko priča. Kada je vrh države javno objavio, neka izvole, neka iznesu istinu. Ko je ubio našu decu? Zašto ih je ubio? Neka stanu pred nas roditelje i neka nam kažu – poručuje Milena Radević. Ljubica Trifović dodaje da roditelje od tada niko nije kontaktirao, i nije im dao nikakvo objašnjenje.
– Nikada mira u Srbiji neće biti, i ne bilo ga, ako ne otkriju ko je ubio mladiće u kafiću Panda. Nema gde nismo do sada išli, a vrata su nam svuda bila zatvorena. Mislim da znaju ko je to učinio, a ćute. U ime svih majki ubijene dece apelujem da gospodin Vučić pozove roditelje i neka objave da li išta zna ili ne zna. Ako te ne učini, ići ćemo pred Vladu – odlučna je Ljubica Trifović.
Uplakani roditelji tiho, gotovo nevidljivo, napustili su groblje u Peći. I ove godine bez odgovora na pitanja koja grizu njihove žive rane.
Ničiji slučaj
"Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je u jednom članku napisao da slučaj nije njihov, odnosno da ubista u kafiću Panda nisu slučaj ratnog zločina. Iz Fonda za humanitarno pravo, gospođa Nataša Kandić kaže da to nije slučaj terorizma, onda oni nešto znaju. Ako se ograđuju od Pande i znaju da nije njihov slučaj, onda neka iznesu ko je počinilac, ko je to uradio", apeluje Milena Radević.
"Panda" nedirnuta
Ekipa "Vesti" obišla je kafić Panda koji se nalazi preko puta škole u Peći. Zanimljivo je da je taj objekat jedan od retkih u vlasništvu Srba koji nije srušen, ni uzurpiran, ni prodat. Niko ga nije ni pogledao niti ima Albanaca koji su zainteresovani da ga kupe. Niko neće ukleti prostor.
