Koje su još razlike između dva pravoslavna, bratska naroda?
– Svako mesto čak i u Srbiji ima različite običaje koji su vezani za Božić ili Vaskrs, pa samim tim postoje i između tako udaljene Srbije i Rusije. To nisu suštinske, dogmatske, niti verske razlike, ali jesu obredne: kako se priprema neki praznik i kakve radnje i dejstva ga prate.
Recimo, kod Srba ima mnogo obrednih radnji vezanih za Božić: badnjak, paljenje badnjaka, slama, česnica, položajnik … Toga kod Rusa nema.
Kako se Božić obeležava u ruskim porodicama?
– Oni imaju božićni hleb, odnosno božićni agnac. Rusi peku hleb u obliku jagnjeta i prelivaju ga belim šećerom. Pravi se sa suvim grožđem. Agnac, u stvari, znači jagnje – božićno jagnje i simboliše jasle u kojima je Spasitelj ležao. Umesto badnjaka oni imaju jelku, ali nemaju nikakvih ritualnih obreda – paljenja jelke ili nešto slično, kao što mi to imamo sa badnjakom.
U crkvu samo sa maramom– Rusi su narod koji ima stvarnu veru, duhovnost i pobožnost. Crkve su pune i tokom jutarnje i večernje službe, a vernici strogo vode računa i o tome kako odeveni ulaze u svetinje. Ovde je crkvena disciplina veoma stroga.
Žene u pantalonama ili bez marame ne idu u crkvu. Ako slučajno prolaze i požele da uđu u crkvu, traže od prisluge hrama da nešto pregrnu oko nogu, jer smatraju da je nepristojno ući u crkvu nepokrivene glave ili u pantalonama. Kod njih je to tradicija. To je kultura, kućno vaspitanje…
Ako idete državnu ustanovu ili pozorište imate stil, odnosno bonton u oblačenju, pa mora postojati i kad ulazite u crkvu. |
A kako proslavljaju Pashu, odnosno Vaskrs?
– Ruski Vaskrs je pun radosti, veselja, cveća… Ima toga i kod nas, ali ne u toj meri. Kod nas je, recimo, Božić mnogo više ukrašen nego Vaskrs.
Mi, zapravo, osim vaskršnjih jaja nemamo nikakvih stvari vezanih za Vaskrs, a kod Rusa imate pashu, pashalni kulić i pashalni artos.
Pasha je tvorožna masa i oni se gotovo takmiče u pripremi. Prave je sa tvorogom (vrsta sira), medom, šećerom, suvim grožđem i slatkog je ukusa. Kupastog je oblika i na njoj ispisuju "Hristos voskrese". To donose u crkvu na osvećenje.
Mi isto osvećujemo za Vaskrs sir i jaja, ali nemamo kulić i nemamo artos. Pashalni kulić je sličan našem slavskom kolaču. Nije tako ukrašen, ali je to hleb koji je umešen sa jajima, sa vanilinim šećerom, suvim grožđem, seckanim suvim kajsijama.
Takođe, imaju i pashalni artos – vaskršnji hleb, koji svih sedam dana stoji u crkvi i u subotu Svetle sedmice, pre zatvaranja carskih vrata, on se seče i razdvaja. Artos se osvećuje i u toku čitave sedmice se na litiji obnosi oko crkve.
Kod Rusa je svih sedam dana crveno slovo i cele nedelje traje praznik, a mi imamo samo prvi, drugi i treći Vaskrs. I način njihovog pojanja je malo drugačiji – veseliji, življi…
Da li se Rusi pridržavaju toga da porodica na praznike obavezno bude na okupu?
– Oni uvek ručaju porodično bez obzira da li je Božić, Vaskrs, neki drugi praznik ili čak običan dan. To je ostalo još iz carske Rusije. Trude se da to, koliko je god moguće, očuvaju. Kod nas je to, nažalost, postalo kao na Zapadu – kad ko ustaje on tad jede, ide na posao i kad stiže ruča.
Svako živi svoj život zasebno iako su pod istim krovom. Tako da se samo vikendom ili praznikom obavljaju te porodične trpeze. Među Rusima je to drugačije. Ovde radni dan počinje kasnije, oko 10 sati, tako da su doručak i večera uvek u krugu porodice.
Rukopoložio ga patrijarh PavleVikarni episkop moravički Antonije Pantelić je rođen 23. jula 1970. godine u Valjevu. Osnovnu školu je završio je u Pričeviću kod Valjeva, a Bogosloviju u manastiru Krki 1991. Diplomirao je na Duhovnoj akademiji u Moskvi 1996, kao najbolji student generacije i stipendista iz fondacije partijarha moskovskog i sve Rusije Alekseja prvog. Odlukom Naučnog saveta Moskovske duhovne akademije od 25. maja 1996. godine, jeromonahu Antoniju dodeljeno je naučno zvanje Kandidata bogoslovlja, za odbranjenu disertaciju na katedri Istorije pomesnih crkava. Po povratku iz Rusije juna 1996. godine, unapređen je u čin sinđela i postavljen za namesnika i blagajnika manastira Studenice, a radio je i kao profesor Bogoslovije u Srbinju i na Muzičkoj akademiji Univerziteta u Srpskom Sarajevu. Istovremeno je obavljao sva bogosluženja i parohijske obaveze u Sabornoj crkvi u Sarajevu gde biva unapređen u čin protosinđela. Na predlog Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod izabrao je, januara 2002. godine, protosinđela Antonija za starešinu Podvorja srpske crkve u Moskvi. Predaje na Ruskom pravoslovnom univerzitetu i upravnik je katedre za liturgijsko bogoslovlje. Otac Antonije je i poslednji episkop koga je rukopoložio patrijarh Pavle. Bilo je to u hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu 23. jula 2006. godine. Dobitnik je brojnih odlikovanja. |
Ima li razlika u postu?
– Što se tiče posta, to je isto, s tim što oni vaskršnji post drže malo strože. Oni ribu ne uzimaju tokom čitavog posta, već samo na Blagovesti.
Pošto su Blagovesti ove godine posle Vaskrsa, oni je nisu ni jeli. Na Lazarevu subotu i na Cvete jedu ikru.
Za razliku od Srba, ne slave krsnu slavu, ali obeležavaju imendane?
– Da, oni imaju Denj Angela. Kada se krštavaju dobijaju ime nekog svetititelja, koji se javlja njegovim pokroviteljom i svake sledeće godine na datum tog svetitelja oni ga praznuju.
Uzima se ime svetitelja na osnovu toga na koji dan je rođen ili blisko tome datumu. Ako je neko rođen, recimo, na Svetog Gerasima, 10 dana do tog Sveca ili 10 dana posle tog sveca, dobiće kršteno ime po tom svetitelju. Tako on slavi tog sveca.
Oni se na taj dan obavezno pričešćuju, idu u crkvu, mole se, ispovedaju, a ljudi im čestitaju. To je slično našoj slavi, ali nemaju ni slavskog žita, ni slavskog kolača…
Ne obeležavaju ni Materice, Očeve, Detince?
– Te nedelje isto postoje, ali ne postoje tradicije vezane za te praznike. Oni ne slave Materice kao dan, praznik majki. Kod njih ima praznik Dan žena mironosnica i pada u treću nedelju posle Vaskrsa…
Da li slave Mladence?
– Postoji praznik 40 sevastijskih mučenika, ali ga ne slave u tom smislu kako ga slavimo mi.
Koje, recimo, praznike imaju s tradicionalnim obeležjima a da ih mi nemamo?
– Pa, oni toga nemaju. Imaju više nekih nacionalnih praznika, kao što je maslenica – dan kada cela Rusija peče i hrani se palačinkama, a koje kod nas nema. Ali, to je ostalo od starih Slovena iz neznabožstva, odnosno, iz paganstva.
Oni i za pokoj duše nose na groblje palačinke?
– Da, oni za pokoj duše prave "bljine" (palačinke) i nose na groblje. Nose i kutiju žita, pšenice ili neki put vare pirinač i suvo grožđe. To je kod njih vezano za davanje daća.
Isto kao što piju kiselj za pokoj duše – to je želatinast, gust napitak iz "kljukve" (brusnice). Toga kod nas nema. To su vezani obredi za opelo, za pokoj a ne za praznik.
