Đilas, koji se danas upoznao sa sistemom bečke podzemne železnice, ocenio je da austrijska prestonica ima jedan od najboljih metroa u Evropi, i da je zbog toga dolazak u glavni grad Austrije veoma koristan.
Gradonačelnik je naveo da nakon što, kako očekuje, Skupština tokom leta donese okvirnu odluku o tome kako će izgledati metro, treba da se "krene u izradu glavnog projekta, a u roku od dve godine da počne izgradnja prve linije beogradskog metroa".
Kako je istakao, plan nije da bude izgrađena samo jedna linija metroa od Zemuna do centra, već da posle prve, počne izgradnja i ostalih, pre svega iz centra grada, preko Prokopa, Banovog brda, do Vidikovca.
Đilas je dodao da bi mreža metroa trebalo da bude duga oko 30 kilometara.
"Kada to budemo uradili možemo da kažemo da je Beograd postao metropola. Procena je da će od dana izgradnje biti potrebno deset godina za svih 30 kilometara uz uslov da obezbedimo sredstva. Naša projekcija izgradnje je 60 miliona evra po kilometru metroa", dodao je on.
"Ono što je najvažnije, a u čemu mnogi ljud greše jeste da znak ‘U’, koji stoji iznad stanica metroa, ne znači podzemna železnica, već ‘nezavisna’. Beograd mora dobiti svoj nezavisni šinski sistem. Kako će izgledati vagoni, odakle će biti napajanje, koji deo će biti nadzemni i koji podzemni treba da kažu stručni ljudi. Naš posao političara je da obezbedimo pare da taj projekat krene", naglasio je Đilas.
On je naglasio da su za izgradnju potrebna ulaganja Republike i grada, jer ne postoji ni jedan grad u svetu koji sam može da finasnira metro i dodao da je za izgradnju prve linije, od Zemuna do Vukovog spomenika (13 kilometara), potrebno četiri godine.
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić istakao je da oko metroa ne sme biti političkog sporenja, i da iza tog projekta treba da stane Republika.Prema njegovim rečima radi se o kapitalnom ulaganju za čitavu državu, te da od metroa neće imati koristi samo Beogard već čitava država.
On je istakao da je nesporno da Beograd treba metro, i da je razvoj saobraćajne infrastrukture nešto oko čega je potrebno postići što veću podršku.
Rukovodilac projekta izgradnje sistema podzemne železnice bečkog gradskog prevoza "Viner linien" Verner Silvand upoznao je goste iz Beograda sa istorijatom bečke podzemne železnice, navodeći da je 60-tih godina započet intenziviniji rad na realizaciji ovog projekta.
|
Gostima iz Beograda pokazani su kako delovi sistema gradskog prevoza u izgradnji, tako i oni koji već dugi niz godina odlično funkcionišu. Tokom trodnevne posete Beču Đilas i Antić sastaće se i sa zamenikom gradonačelnika i članom gradske vlade zadužene za privredu, finansije i gradska preduzeća Renatom Brauner. |
Silvand je u razgovoru sa delegacijom iz Beograda, u kojoj su bili predstavnici poslaničkih klubova, eksperti i novinari, preneo da svaka deonica nadzemnog metroa (a ona obuhvata razdaljinu između dve stanice, oko 750 metara) košta oko 70 miliona evra, dok u podzemnom metrou to iznosi od 120 do 180 miliona evra, u zavisnosti od toga da li se radi o centru ili periferiji grada.
Beč, koji važi za grad sa odlično uređenim gradskim prevozom, 80-tih godina je doneo odluku da iskoristi neke postojeće tramvajske linije i preobrati ih u laki šinski metro, koji ne bi imao dodira sa drumskim saobraćajem.
Delegacija iz Beograda imala je prilike da, na licu mesta, vidi i funkcionisanje linije "U6", koja je tipa lakog šinskog metroa, i koja se proteže od severa do juga grada.
Ova linija diga je 17,4 kilometara, ima 24 stanice, a vozovi saobraćaju brzinom od 60 do 80 kilometara na čas. Godišnje na ovoj liniji se preveze, kako je navedeno, 118,6 miliona putnika, u vozovima sa četiri vagona kapaciteta od 776 putnika.
Prednosti ovog lakog šinskog metroa su niski troškovi snabdevanja električnom energijom, kao i održavanja i funkcionisanja. Sličan sistem, prema Silvandu, imaju i drugi gradovi kao što su Štokholm i London.
