Ministar spoljnih poslova Hrvatske Goran Jandroković izazvao je negodovanje članova srpske delegacije zbog bacanja u zapećak mnogih problema izbeglica, između ostalog i stanarskog prava.
On je u obraćanju na konferenciji posvećenoj pronalaženju trajnog rešenja za izbegla i raseljena lica, juče u Beogradu, objasnio da je Hrvatska uspostavila sistem koji omogućava povratak svih izbeglih i prognanih koji to žele, a da probleme ove kategorije treba rešavati na human način i bez politizacije.
Ministar Jandroković je još kazao da je njegova država veoma ozbiljno pristupila obavezama koje je preuzela prihvatanjem Sarajevske deklaracije, posebno kada je reč o obnovi porušenih stambenih objekata, i dodao da je u Hrvatskoj obnovljeno 146.000 porušenih i uništenih stambenih objekata, za obnovu uništenih naselja utrošeno je 5,3 milijarde evra, a reintegrisano je oko 120.000 izbeglih i prognanih.
Članovi srpske delegacije na tom sastanku ocenjuju da je izjava ministra Jandrokovića bila previše "tvrda".
– Rekao je da ne prepoznaje problem stanarskih prava. Spominje se neka vrsta socijalnog stanovanja, ali ono ne može da se nasledi, a praktično tog modela nema jer on je zatvoren 2005. U praksi se u Hrvatskoj ništa nije promenilo.
Pozivaju se na statistike, a uskoro ćemo i mi početi da brojimo, pa ćemo lako ustanoviti šta je šta. Ipak, ohrabruje što su nakon ministra Jandrokovića govorili predstavnici Saveta Evrope, Oebsa, EU i UNHCR-a i jasno apelovali da se nađe pravedan, sveobuhvatan, ažuran i adekvatan mehanizam kojim će se preostali problemi rešiti.
I sva četvorica su rekla – stanarska prava, kaže za "Vesti" član srpske delegacije koji iz nekih razloga ne želi da mu navodimo ime i funkciju. On dodaje da se od Hrvatske očekivalo da će ovako nastupiti.
– Oni do srede po podne nisu hteli da potpišu zajedničku izjavu. Nisu želeli da se spomenu prava. Međutim, izgleda da je nov vetar u odnosima. Videli ste da su se dva predsednika srela, a pretpostavljam da je to bila jedna od tema razgovora – dodaje naš sagovornik.
Ipak, kako kaže, konferencijom se postiglo nekoliko ciljeva.
– Hrvati su sada došli iako ranije nisu hteli ni da čuju za Sarajevsku deklaraciju i regionalni pristup u rešavanju problema izbeglica. Mi smo, šta je bilo u našoj moći, uradili, e sada sve zavisi od međunarodne zajednice – zaključuje sagovornik "Vesti".
Na beogradskoj konferenciji uvodna izlaganja podneli su i šef diplomatije BiH Sven Alkalaj, Crne Gore Milan Roćen i Srbije Vuk Jeremić.
