Na okruglom stolu, "Uloga medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ", koji je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), konstatovano je da su mnogi novinari u Srbiji, ali i ostalim zemljama proisteklim iz bivše Jugoslavije, bili aktivni saučesnici u ratnoj propagandi, i kao takvi doprinosili rasplamsavanju sukoba.
Predstavnici pravosuđa na okruglom stolu nisu, međutim, mogli da kažu da li će ikada moralna osuda onih koji su u ratnoj propagandi učestvovali prerasti i u krivične postupke.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je danas da u ovome trenutku ne postoje pretpostavke za donošenje odluke o tome da li će biti pokrenut krivični postupak protiv nekih novinara za ratno huškanje tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Vukčević je, međutim, najavio da će to tužilaštvo uskoro objaviti izveštaj o medijskoj slici u Srbiji tokom poslednje decenije prošlog veka i onome što je to tužilaštvo otkrilo u pretkrivičnom postupku.
Zamenik tužica za ratne zločine Bruno Vekarić objasnio je da mnogi mediji nisu odgovorili na zahtev tog tužilaštva da otvore svoje arhive za istražitelje, čime su, kako je ocenio, pokazali nehajni odnos prema državi i njenim institucijama.
S druge strane, Vekarić je pohvalio pozitivan primer Tanjuga i "Politike", koji su, u tom smislu, pokazali maksimalnu predusretljivost.
Direktor i glavni urednik Tanjuga Branka Đukić ocenila je u diskusiji da je objektivno analiziranje tekstova ili emisija iz vremena ratova u bivšoj Jugoslaviji najbolji način da se izbegnu paušalne rasprave o odgovornosti novinara.
"Upravo u tom uverenju, Tanjug je prošle jeseni stavio na raspolaganje svoju dokumentaciju na uvid zainteresovanima, uključujući Tužilaštvo. I ne samo to – Tanjug se sam preispitao u tom smislu, budući da je to jedini pošten pristup, da vidimo šta smo mi radili, a ne da pravimo dosijee o drugima, a da se sa samima sobom nismo pre toga suočili", rekla je Đukić.
Prema njenim rečima, Tanjug je sredinom devedesetih doživeo profesionalni pad stavivši se u službu jedne političke opcije, jedne stranke i njenog lidera Slobodana Miloševića.
"Tanjug je poslužio, zloupotrebljen je pre svega u obračunu Miloševića sa političkim protivnicima u Srbiji, a ne toliko kao sredstvo njegove ratne propagande i mašinerije. Tanjug se s tim delom svoje prošlosti odavno suočio. I to se danas vidi", kazala je Đukić.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće je, objašnjavajući razloge organizovavnja okruglog stola, konstatovala da je su novinari jedina struka koja se odvažila na suštinsko preispitivanje sopstvenih pogrešaka u prošlosti.
NUNS, pri tom, kako je istakla, neće odustati ni od stalnog preispitivanja odgovornosti političkih struktura, koje su, uostalom, i zloupotrebljavale medije i novinare za ratnohuškačku propagandu.
Ona je podsetila da su u vrhu mnogih medijskih kuća bili fukcioneri tadašnjeg režima, i da je "veoma je teško poverovati da oni nisu znali šta rade".
Direktor beogradskog fonda za ljudska prava i profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević ocenio je da se često pogrešno smatra da krivična odgovornost postoji samo ukoliko poziv na krivično delo, odnosno neki ratni zločin, rezultira samim zločinom.
"Ta uzročno-posledična veza ne mora da postoji. Sam čin pozivanja dovoljan je u većini međunarodnih zakonodavstava da bi krivično delo bilo izvršeno. Bitno je dakle da li je postojao poziv ali ne i da li je taj poziv poslušan", rekao je Dimitrijević.
U tom pravnom standardu, kako je rekao, treba tražiti i odgovornost novinara koji su učestvovali u ratnom huškanju.
