"Snažna domaća pravosuđa moraju da istraju u gonjenju i kažnjavanju počinilaca i odgovornih za ratne zločine, a istovremeno između njih mora postojati dobra regionalna saradnja i puna koordinacija", rekao je Dežer otvarajući Šesti regionalni forum za tranzicionu pravdu u novosadskom hotelu "Park".
|
Forum, koga je u ime Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama rata sa prostora bivše Jugoslavije organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, završiće sa radom sutra, predlozima i preporukama o modelu te koalicije.
Na Forumu učestvuju predstavnici 250 nevladinih organizacija iz BiH, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Srbije.
Koaliciju za REKOM čini više od 600 nevladinih organizacija i pojedinaca iz regiona, a njihova inicijativa je pokrenuta 2006. godine. |
On je dodao da EU državama zapadnog Balkana ne postavlja samo uslove nego i nudi konkretnu pomoć njihovim tužilaštvima.
"Unija ne postavlja samo uslove, nego pravosuđima, konkretno, BiH, Hrvatske i Srbije nudi pomoć i podršku. Na primer, u obuci zaposlenih u pravosuđima pomenutih država", rekao je Dežer.
On je ocenio da se regionalna saradnja tih država po pitanju izručenja ratnih zločinaca treba rešiti bilateralnim dogovorima.
"Postojeće pravne, pa i ustavne prepreke u neizručivanju ratnih zločinaca treba rešiti bilateralnim ili multilateralnim sporazumima država u regionu zapadnog Balkana", poručio je Dežer.
Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je rekla da će se videti kolika je podrška političara da se utvrde činjenice o žrtvama rata i zločina kada se 1. juna 2011. parlamentima zemalja regiona uputi dokument sa milion potpisa za pokretanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.
Onda će se znati broj žrtava čijih imena nigde nema, a koje treba skupiti i objaviti i obezbediti garanciju da više nikada neće biti zloupotrebe brojevima, rekla je Kandić.
Učesnicima foruma obratila se i potpredsednik Vlade Vojvodine Ana Tomanova-Makanova, koja je ocenila da se zlo mora prepoznati.
"Multidisciplinarnim istraživanjem tih događaja, zlo rata biće prepoznato, što će doprineti da se ono nikad više nigde ne ponovi, boljem suživotu, ali i miru i toleraniciji među narodima zapadnog Blkana", rekla je Tomanova.
O ličnim stradanjima, gubitku najvoljenijih, bolu doživljenom tokom rata u BiH prisutnim su pričale Semka Agić iz Živinica kod Tuzle, Zorica Marković iz Ilijaša kod Sarajeva i Finka Bobaš iz Viteza kod Travnika, koje su kroz suze istakle da zbog svojih stradanja ne mrze ni Srbe, ni Bošnjake, niti Hrvate, ali da im se duša neće smiriti sve dok zločince ne stigne ruka pravde, ma koje oni vere ili nacionalnosti bili.
