Srbija bi uskoro mogla zakonom da dopusti proizvodnju genetski modifikovane biljne hrane, što je izazvalo sumnjičavost, pa i zabrinutost pojedinih stručnjaka koji upozoravaju da bi takvo bilje moglo da bude štetno po zdravlje ljudi, pa čak i da uništi ostale useve.
Štaviše, proizvodnja zdrave hrane koja je postavljena kao imperativ srpskog agrara ovim korakom može da padne u drugi plan. Ali, proizvodnja genetski modifikovanog bilja je suviše složeno pitanje da bi se olako doneo sud da li je ona dobra ili loša, smatra Zaharije Trnavčević, novinar i stručnjak za pitanja agrara.
Samo Rumuni proizvodePostoji teza da je Srbija uslovljena promenom propisa kako bi mogla da koristi agrarne fondove EU. – To nije tačno jer izuzev manjih površina u Rumuniji, nijedna država Evropske unije ne proizvodi genetski modifikovanu hranu.
Ni teza o tome da je to uslov za naš ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju takođe nije tačna. Reč je o spekulacijama iza kojih ne stoje činjenice. |
Da li će ozakonjenje proizvodnje genetski modifikovane hrane biti dobro rešenje?
– Naša država je bila vrlo nedosledna u tom pogledu, pa je tako branila uzgoj, ali nije branila uvoz.
Našim poljoprivrednicima nije dopušteno da uzgajaju genetski modifikovanu soju, a na nju se odnosi najveći deo prigovora, ali je dozvoljen uvoz sojine sačme, što je samo drugi oblik istog proizvoda koji smo uvozili iz Brazila i Argentine.
Odluka o dopuštenju proizvodnje još nije doneta, a kad se to dogodi, videćemo na šta će se odnositi.
Šta predstavlja genetska modifikacija bilja?
– Genetski modifikovano bilje se prevashodno odnosi na soju i kukuruz, kao i na pamuk i lubenicu.
U biljku se usađuje gen "bacilis trigensis"
koji je čini otpornom na pesticide na uništavanje korova. Svi eksperimenti i dugogodišnja praksa u svetu su pokazali da su pesticidi protiv korova opasni i da na poljima gde se koriste uništavaju useve, dok genetski modifikovana biljka ostaje otporna. To je suština primene.
Zbog čega su poljoprivrednici zainteresovani za uzgoj genetski modifikovan hrane?
– Zato što imaju manje izdatke za prskanje i otporniju biljku. Pokazalo se da i drastično smanjuje troškove. Proizvodnja ne ugrožava drugo bilje, naprotiv. Mislim da strah nije utemeljen. Na primer, u soju se ugrađuje gen jedne bakterije koji je čini otpornom na herbicid kojim se prska korov, što je i ekološki prihvatljivo jer se u prirodi razlaže na bezopasne sastojke, a zemljišnim bakterijama služi kao izvor hrane, čime se krug zatvara.
Budući da se broj zasađenih površina u svetu povećava svake godine, da li mislite da je reč o nepovratnom procesu?
– To nije najvažnije. Bitno je da se razume šta zapravo genetski zaštićena hrana znači, koje su prednosti i nedostaci takvog načina proizvodnje, a niko neće braniti poljoprivrednicima da koriste i druge metode.
Vek i po do zaključka
Da li je opravdan strah o štetnosti genetski modifikovanog bilja? |
