Na teritoriji ustaničkog i ratničkog rudničko-takovskog kraja postoji 169 spomenika od kojih su najviše, čak 134, podignuta u znak sećanja na događaje i žrtve Drugog svetskog rata.
Među njima je i 13 koji podsećaju na stradalnike i heroje Prvog svetskog rata i 14 spomenika poginulih ustanika tokom Drugog srpskog ustanka u drugoj deceniji 19. veka. Ukupnom broju spomen-obeležja treba dodati i osam bisti narodnih heroja od kojih su dve pre dve godine ukradene i najverovatnije pretopljene kao sekundarne sirovine.
Bruka na Brdu miraKakav je odnos prema bistama narodnih heroja iz Drugog svetskog rata koje su svojevremeno iz Gornjeg Milanovca prenete na spomenički kompleks na Brdu mira, u želji da ne "bodu oči" novoj vlasti, govori podatak da su često na meti vanala. Pre dve godine dve biste su nestale, do današnjih dana nisu pronađene, a nadležni od ove bruke peru ruke. Slična situacija je i sa spomenicima drugih istorijskih epoha. |
Gde god da se krene rudničko-takovskim krajem spomenici podsećaju na burne događaje iz bliže i dalje prošlosti, ali danas možda više nego ikada upozoravaju na nedopustiv nemar i nepoštovanje prema onima koji su žrtvovali zarad ideala i bolje budućnosti.
Prema rečima Vladimira Jovanovića, sekretara Opštinskog odbora SUBNOR-a iz Gornjeg Milanovca, najgora je situacija sa spomenicima iz Drugog svetskog rata.
– Ovi spomenici nisu u fazi propadanja, već u stanju raspadanja jer o njima već više od dve decenije niko ne vodi računa, a bilo je i mnogo namernih oštećenja.
Tako, u vreme opšte političke histerije spočetka prošle decenije, zabeležena su oštećenja spomenika eksplozivima. Takvu sudbinu je doživeo spomenik iz Drugog svetskog rata na planini Rudnik. Spomen-obeležje na putu od Gornjeg Milanovca ka Ravnoj gori je oboreno, a na mnogim sličnim su ispisane najpogrdnije poruke, iscrtani kukasti krstovi, polomljenje petokrake i ploče…
Ravnogorci porušili, selo obnovilo
Meštani Leušića, sela koje se nalazi na obroncima Ravne gore, imaju nepodeljeni stav kada su u pitanju oštećenja partizanskih spomenika na ataru njihovog sela kroz koje prolazi put ka Ravnoj gori. 
Spomenik u Leušićima koji je bio oskrnavljen – Rušenje spomenika je sramota koja se ne može ničim opravdati. Eto, pre jedno petnaest godina ovuda su prošli neki ravnogorci iz Crne Gore. Zaustavili su autobus pored partizanskog spomenika, izvalili ga i na njemu iscrtali kukaste krstove. Sramota!
Oni otišli, a selo u kojem je u drugom ratu bilo i četnika i partizana se organizovalo i ponovo postavilo i očistilo spomenik.
Meštani sela, pa i oni koji javno nisu bili za partizane, učestvovali su u podizanju spomenika i javno su osudili ovakav postupak – priča Predrag Milosavljević (79) iz Leušića. |
Imena palih boraca odavno se ne mogu pročitati na mnogim spomenicima, a prostor oko njih je zarastao u korov – kaže Jovanović.
On posebno ukazuje na slučaj iz sela Brajići gde se nalazi spomen-kosturnica podignuta u znak sećanja na one koje su četnici držali u podrumu obližnje kuće, iz koje su ih izvodili, a potom i streljali.
– Prostor oko spomenika je ograđen, ali taj prostor sada koristi jedan meštanin kao obor za ovce. Eto, kakva je sudbina na desetine zaklanih i streljanih. To svi znaju i svi vide, ali niko ništa ne preduzema.
U kakvom se stanju se nalazi kafana u selu Brajići u kojoj su se tokom rata sastali Tito i Draža da i ne govorim, a i ona je svojevrsni istorijski spomenik i pod zaštitom je države – sa žaljenjem ističe prvi čovek milanovačkih boraca.
Sa gnušanjem na skrnavljenje spomenika, pa i onih iz Drugog svetskog rata, ne slaže se ni Branko Nastić, čija članska karta u Srpskom pokretu obnove (SPO) nosi broj 7. On je imao čast da sredinom devedesetih godina bude i domaćin Sabora ravnogoraca na Ravnoj gori.
– Kategorički sam protiv takvih pojava, ali i protiv neodržavanja spomenika jer mislim da su oni podignuti ljudima koji su u nekom istorijskom vremenu to i zaslužili.
Kako sam svojevremeno osudio oštećenje spomenika đeneralu Draži na Ravnoj gori, tako sam u svakoj prilici osuđivao i oštećenje partizanskih spomenika jer mislim da svaki spomenik ima svoju poruku i značenje.
Rušenjem i skrnavljenjem spomenika, a i neodržavanje spomenika je skrnavljenje, srpskom narodu se nanosi nam velika šteta. To je slučaj u Rudničko-takovskom kraju, ali ista situacija je, nažalost, širom Srbije – ističe Branko Nastić koji smatra da je istorija, ipak, najbolji sudija svega onoga što se dešavalo i što se dešava na našim prostorima.
Opominju i podsećajuNiko ne spori, prema mišljenju Vladimira Jovanovića, da je posle Drugog svetskog rata postojala hiperprodukcija spomenika, ali to nikome ne daje za prvo da u današnje vreme bude sudija i rušitelj. Uostalom, veli, svačije vreme bude i prođe, a spomenici ostaju da podsećaju i opominju. |
