Jurimo Mladića, a ne političke poene

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ove nedelje je imalo baš puno posla. Najpre je u Kanadi potpisan značajan međudržavni sporazum, pa je još jednom pretresana kuća najtraženijeg haškog optuženika, generala Ratka Mladića.

Tužilac Vladimir Vukčević za "Vesti" govori tek što se vratio sa međunarodne konferencije koja je prekjuče završena u Hagu.

Koju poruku donosite iz Haškog tribunala?
– Ako bih mogao da je sažmem u jednu rečenicu, ona glasi da nijedan zločin ne sme da ostane nekažnjen.

Šta ste poručili sagovornicima u Hagu?
– Istakao sam da ako je nasleđe Haškog tribunala procesuiranje ratnih zločina u regionu, mogu otvoreno da kažem da mi to nasleđe pruzimamo u potpunosti, kao i međunarodnu obavezu da nastavimo da gonimo osumnjičene za ratne zločine. Naravno da se to, pre svega, odnosi na prioritetni državni zadatak – lociranje, hapšenje i transfer haških begunaca.

Dok ste boravili u Hagu pretresana je kuća Ratka Mladića. Zar je moguće da se svaki put ovakva akcija "politički tempirana"?
– To je glupost. Isključivi interes Srbije je da Mladić i Hadžić budu u Hagu, tako da to ne moramo javno bilo kome da demonstriramo. Reč je o uobičajenim aktivnostima Akcionog tima i svako povezivanje te akcije sa navodnim propagandnim efektima je pogrešno i kontraproduktivno.

U kući Ratka Mladića je pronađeno 14.000 evra, a kod komšije 60.000. Da li je moguće da toliki novac ranije nije pronađen?
– Ne mogu da govorim o rezultatima pretresa.

Nije li čudno da se od jednog privatnika uzme taj novac, zar nije logičnije da se prvo proveri poslovanje te firme i na osnovu toga se vidi?
– Dozvolite nama u Akcionom timu da procenimo šta treba prvo, a šta drugo uraditi.

Nedavno je s Kanadom potpisan veoma važan sporazum koji ste ocenili kao istorijski. Zbog čega takva klasifikacija?
– Zato što je to prvi takav sporazum sa Kanadom, ikada potpisan u krivičnim stvarima i koji pokazuje visok stepen razumevanja između dve zemlje.

Šta je suština?
– Stvorena je mogućnost za efikasni progon izvršilaca krivičnih dela ratnih zločina. Kanada i Srbija stvorile su mogućnost unapređenja odnosa u oblastima međunarodne pravne pomoći, ekstradicije i uzajamnog priznanja sudskih odluka.

Srbi iz nekadašnjih JU republika strahuju da bi na osnovu ovog Memoranduma mogli da završe kao Srbi iz Amerike koji su pohapšeni jer su prećutali učešće u ratu?
– Tako je. Ukoliko su počinili ratne zločine imaju razloga za brigu. Iako je to, u konkretnom slučaju, unutrašnja stvar tih zemalja, moramo da razdvojimo učešće u ratu od činjenja ratnih zločina. To nije isto. Većina njih nije učestvovala u krivičnim delima ratnih zločina.

Da li će ovaj sporazum važiti i za Albance pošto je Kanada ranije priznala nezavisnost Kosova?
– Važiće za svako lice za koje su državni organi Srbije raspisali poternicu, ali i za svako lice koje je potencijalni svedok ili osumnjičeni.

Kako komentarišete izjavu zvaničnika Saveta Evrope da je naložio Albaniji da sarađuje u istrazi o trgovini organima?
– Naša satisfakcija je u tome što su naši napori na taj način priznati. To je ono za šta se od samog početka zalažemo. Doživljavam ovu izjavu kao veliku pobedu Srbije u borbi za istinu.