Agencija za borbu protiv korupcije zvanično je startovala prvog dana 2010 godine, a na tapetu su se već našli državni funkcioneri koji ovom telu treba da dostave podatke o svojoj imovini do 31. januara.
Odziv je za sada skroman, ali se direktor Agencije Zorana Marković nada da će oni ispoštovati zakonski rok jer, kako kaže za "Vesti", u suprotnom im sledi prekršajna kazna, a za one koji prikrivaju imovinsko stanje i krivična odgovornost, uz mogućnost da se nađu iza rešetaka.
Šta će se desiti sa onima koji daju lažne podatke?
– Posledice su vrlo ozbiljne po funkciju koju obavlja, ali i za njihov ugled i integritet, pa smatram da se s tim neće igrati.
Korupcija kao kancer
Kako tumačite ocenu šefa beogradske Kancelarije Svetske banke Sajmona Greja da su ključni izvori korupcije u Srbiji monopol i institucije? |
Mi posebno vodimo registar sa evidencijom, a sa druge strane u javnosti ima saznanja šta neko poseduje, pa tako imamo i kontrolu da li je na funkciji radi sticanja dobiti.
Postupak vodimo postepeno, bez "skidanja glave", polazeći od toga šta je prijavio. Ako utvrdimo nesaglasnost, tražićemo razjašnjenje u direktnom kontaktu, a ako se ispostavi povreda zakona, može da bude reč i o odgovornosti za koju sledi krivična prijava.
Na njoj rade policija i pravosuđe, a zakon propisuje i kaznu zatvora od šest meseci do pet godina.
Kako ćete ustanoviti da li su izveštaji funkcionera istiniti?
– Provera prihoda i imovine obavljaće se kod svih nadležnih institucija koje vode evidenciju o podacima, poput poreske uprave, carine i drugih organa koji imaju ažurirane podatke uopšteno o građanima, a prema zakonu treba da sarađuju sa Agencijom.
Primera radi, računi će biti proveravani kod Narodne banke, plate u institucijama gde su zaposleni, a automobili u policiji, uz pomoć registracije.
Značajno mišljenje revizoraDa li ćete sarađivati sa državnim revizorom koji je najavio mogućnost krivičnih prijava protiv funkcionera koji su nenamenski trošili novac? – Svakako, ali revizor daje svoj, a mi svoj izveštaj jer nemamo ta ovlašćenja koja ima on, već samo za imovinu funkcionera. Agenciji je bitan izveštaj revizora radi procedure preventivne delatnosti, odnosno da li su neki postupci državnih organa koruptivni i da utičemo da se otklone.
U našem domenu je i sukob interesa, ali i finansiranje političkih partija i tu nam je značajno stručno mišljenje revizora. |
Postoji li mogućnost da prikriju imovinsko stanje i prođu nekažnjeno?
– Ako misle da mogu da prikriju, treba da znaju da smo ovlašćeni da proveravamo i delujemo i da postoji mogućnost da ih, osim pomenutih zakonskih mogućnosti, može zadesiti ne samo prestanak funkcije na kojoj se nalaze, već i zabrana obavljanja svakog javnog posla na period od 10 godina.
Kako ćete uspeti da proverite blizu 30.000 funkcionera u Srbiji?
– Ima nekoliko načina koje nam je zakon stavio u opis. Kao obavezu imamo godišnji plan provere, što znači da mi utvrđujemo prioritet za proveru.
Možemo da odlučimo da nam u ovoj godini prioritet budu republički nivo i gradonačelnici, a u idućoj pokrajinski, ili po kategorijama, pa da to prvo budu poslanici ili izvršna vlast.
Drugi vid je ako građani ukažu na problem, a treći po službenoj dužnosti kada zbog neke afere ili ozbiljnosti funkcije proverimo podatke kako bi dali kredibilne dokaze.
Očekujete li pritiske političara?
– Ne očekujem. Već smo i sarađivali u prethodnom periodu i nismo nailazili na otpor. Na kraju, i ovaj posao je njima u korist i zaista jeste zaštita njihovog integriteta.
