Iako pojedini episkopi tvrde da je stanje u SPC spokojno, sudeći prema informacijama koje se plasiraju u javnost, može se, prema nekim pesimističnim prognozama, dogoditi da će se poprilično popričekati dok Sveti duh (koji preko žreba po verovanju episkopata daje konačnu reč ko će biti novi patrijarh), ne siđe među episkope, bez obzira što će ga oni ruku uzdignutih ka nebu molitvama prizivati.
Jer, prema gotovo svakodnevnim napisima, beogradskoj štampi se plasiraju takve informacije da poneko od uticajnih vladika biva prozivan u negativnoj konotaciji. Neki episkopi u tom javnom "povlačanju po blatu" mogućih favorita za tron srpskog patrijarha vide samo medijsku potrebu za senzacijom, bez uticaja na izbor patrijarha, dok drugi smatraju da je reč o diskreditaciji protivkandidata, uz ocenu da ti napisi ipak mogu biti presudni za neodlučne kome će dati glas.
|
Pitanja bez odgovora
U nastojanju da se čuje i glas vladike bačkog "Vesti" su ga u pisanoj formi pitale da li je tačno da je rekao da mitropolit Amfilohije neće biti patrijarh dok god je on živ. Zatim, da li je tačno da su on i mitropolit Amfilohije u neprekidnom verbalnom sukobu od upokojenja patrijarha Pavla i ako je to tačno po kojim pitanjima su razmimoilaženja. Interesovalo nas je i mišljenje vladike bačkog o tome "da li imaju osnova pojedini zaključci koji se mogu izvesti iz poslednjeg intervjua episkopa g Fotija u "Blicu", da nije isključena ni blokada rada Izbornog sabora pa da se promene izborna pravila i odustane od žreba. Pitali smo ga i čemu vodi plasiranje u medije forsiranja pojedinih kandidata za patrijarha, a kompromitovanje drugih i da li je možda reč o eliminisanju potencijalnih protivkandidata". Želeli smo i odgovor na pitanje "da li i koliko uticaja imaju državne strukture na izbor patrijarha, kao i to da li imaju osnova spekulacije da episkop bački navodno ima strateški raspoređene svoje ljude u svim vitalnim državnim strukturama u Srbiji". Do sada odgovore nismo dobilii. |
Pored objavljenih pa demantovanih informacija da je mitropolit Hristofor Kovačević iz Čikaga "templar", kao i višednevnih javnih prozivki da je vladika zvorničko-tuzlanski "udbaš", u javnost je plasirana i informacija da je episkop bački Irinej Bulović navodno, oko neke sinodske rasprave, rekao mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću: "Dok sam ja živ ti nećeš biti patrijarh".
To, međutim, još nije ni potvrdio ni demantovao ni jedan od pomenutih vladika. Mitropolitov mobilni telefon bio je isključen, a nakon uputstva iz kancelarije episkopa bačkog da pitanja pošaljemo mejlom, do zaključenja ovog broja "Vesti" nisu dobile odgovore na dopis poslat u petak vladici Irineju Buloviću.
Episkop niški Irinej Gavrilović, koji je takođe član Sinoda SPC, u telefonskoj izjavi za naš list rekao je da su to "samo priče": „Nisam to čuo i ne verujem da je tako nešto rečeno. Kao i svi mi i vladika bački je svestan da izbor patrijarha ne zavisi od pojedinačnog mišljenja, jer je izbor na celom Svetom arhijerejskom saboru, a konačna odluka se donosi žrebom između trojice kandidata koji tajnim glasanjem dobiju najmanje natpolovičnu većinu glasova. To nije odluka nikog od episkopa pojedinaca, ma šta ko od nas misli ili priželjkuje, koga bi želeo a koga ne bi voleo da vidi na patrijaršijskom tronu. Svaki onaj koji je aktivni episkop najmanje pet godina ima pravo da bude biran“, rekao je vladika niški.
S druge strane, kako se može čuti u pojedinim dobro upućenim crkvenim krugovima, navodno razmimoilaženje mitropolita Radovića i episkopa Bulovića, sa manjim ili većim oscilacijama traje od novembra 2008. kada je na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora propala inicijativa za smenu patrijarha Pavla što se kao zasluga pripisuje predsedavajućem Radoviću jer se u poslednjem momentu neočekivano stavio na stranu onih episkopa koji su bili protiv Pavlove smene. A tobožnji učestali i sve oštriji verbalni dueli Radovića i Bulovića počeli su navodno maja prošle godine Bulovićevim ulaskom u crkvenu vladu (Sinod) kojim predsedava Amfilohije.
„Sukob je eskalirao odmah po patrijarhovom upokojenju. Tada je episkop bački zamerio mitropolitu Amfilohiju što je zajedno sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije, preneo patrijarhovo telo u Patrijaršiju, a da prethodno nije sazvao sednicu Sinoda“, kaže izvor "Vesti" blizak crkvenoj vladi.
Potom je, prema onome što se može čuti u Patrijaršiji SPC bilo više žučnih sučeljavanja između Radovića i Bulovića sa različitim ishodima. Ili bi, prema navodima upućenih visokodostojnika, "vladici Irineju pozlilo pošto ima ugrađen pejsmejker, ili bi on odneo pobedu podržan od strane mlađih sinodalaca: Fotija episkopa dalmatinskog i Grigorija zahumsko-hercegovačkog, uz neutralan stav vladike niškog Irineja Gavrilovića".
Tako je na primer, pojašnjavaju obavešteni crkveni krugovi, Sinod doneo odluku da se smeni tobožnji Amfilohijev kadar, sveštenik koji je bio funkcioner u Patrijaršijskom upravnom odboru, a crkvena vlada je takođe zatražila od mitropolita da istog popa razreši i sa dužnosti starešine Hrama Svetog Save u Beogradu.
|
Spore se Justinovi učenici?
Justin Popovic Oni, koji dobro poznaju mitropolita crnogorsko-primorskog i episkopa bačkog, smatraju pak da nije reč o njihovom ozbiljnom razmimoilaženju, već o sučeljavanju mišljenja pošto je srpska crkva saborna i dopušta oprečne stavove, kako bi se došlo do najboljeg rešenja od dugoročnog intersa za SPC.
" NJih dvojica, kao i episkopi Artemije Radosavljljević i Atanasije Jevtić, učenici su čuvenog srpskog teologa arhimandrita Justina Popovića. Sami će pronaći rešenje da prevaziđu probleme. Osim toga, pamtim reči blaženopočivšeg patrijarha Pavla, koji je govorio da on potpisuje sve što izgovore ili napišu Amfilohije i Irinej bački. Nije takođe sporno da je episkop bački bio čovek od naročitog poverenja kod patrijarha Pavla još od vremena kada je vladika Bulović bio dečanski monah, a patrijarh episkop raško-prizrenski", ispričao nam je jedan od episkopa ne želeći da, kako je rekao, imenom i prezimenom arbitrira "među onima koji bi trebalo da su naročito bliski po pitanjima od značaja za crkveni život".
|
Ne sporeći mu da radi danonoćno od kada je postao patrijarhov zamenik i potom čuvar patrijaršijskog trona, Amfilohiju se ipak prigovara da je tobože sklon samovoljnom upravljanju srpskom crkvom i da je u Beogradu na važne crkvene dužnosti rasporedio svoje kadrove, te da za beogradske sveštenike rukopolaže poslušnike. S druge strane, pak, postoje i tvrdnje da je Radović zaveo red u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj i skinuo "oreol" nedodirljivih sveštenicima koji su donedavno "žarili i palili".
Pored toga što je, kao i mitropolit Amfilohije, dubokoumni teolog vladici bačkom se, prema rečima ovog sagovornika "Vesti", ne može poreći da je "svo vreme vladavine patrijarha Pavla bio, a i danas je "siva eminencija srpske crkve". Da je odlučan u stavu da se mora dosledno poštovati red i poredak u SPC, da je među sveštenoslužiteljima u svojoj eparhiji zaveo disciplinu za primer drugima. S druge strane pripisuje mu se, što on do sada nije demantovao, da je navodno iz senke bio "mozak" operacije u nastojanjima da se od patrijarha Pavla iznudi ostavka unazad dve godine.
Upućeni crkveni krugovi kažu da nije takođe tajna da episkop bački u sukobu sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem, navodno još od zajedničkih studentskih dana u Grčkoj. Pojedini episkopi zameraju mu da je tobože "mirođija" u svakoj vlasti. Počev od toga da je, za razliku od Artemija raško-prizrenskog i mitropolita Amfilohija, koji su poslednje decenije 20. veka bili oslonac opoziciji u Srbiji, Bulović tobože bio omiljeni vladika Slobodana Miloševića. A kad je njegov režim pao i Milošević završio pred Haškim tribunalom da se on okrenuo ka premijeru Zoranu Đinđiću sa kojim je uvodio veronauku po školama u Srbiji.
Obojici se, pak, u srpskim teološkim krugovima tzv. krčke škole (manastir Krka) zamera, da se, kao grčki đaci, suviše priklanjaju carigradskom patrijarhu Vartolomeju i njegovom ekumenizmu, da su takođe, kao i Vartlomej, navodno naklonjeni vatikanskom papi i da će tobože odvesti Srbe među unijate.
„Na izbornom saboru koplja za tron Svetog Save lomiće se između neutralnih, krčke i grčke škole“, uveren je jedan od srpskih episkopa, procenjujući da će žešća bitka biti između druge i treće struje, kako bi svaka za sebe pridobila što više glasova neutralnih, ali i neodlučnih episkopa
Otuda, smatra ovaj naš izvor, nije isključeno, ako se ima u vidu sveštena mudrost, da "medijsko usijavanje predizbormne atmosfere i pisanje o vrlinama jednih, a manama drugih tobožnjih favorita može itekako da ide u prilog grupi jedne, a na štetu onima iz druge teološke škole, u zavisnosti od toga odakle se plasira u javnost"
„Svi smo mi ljudi od krvi mesa. Manje ili više pratimo štampu, novinske agencije, televiziju i informacije na internetu o svemu što je bitno. Ne ulazeći u to da li su plasirane informacije tačne ili su insinuacije, zavisi od čoveka koliko na njega mogu uticati lobiranja kad se nađe pred izbornom listom. Nije isključeno da kod nekih to može da razreši dilemu za koga da glasaju“, smatra jedan od episkopa.
S druge strane, vladika niški Irinej Gavrilović ocenjuje da nagađanjima ko će biti novi patrijarh, kao i nastojanjima da se pojedini episkopi favorizuju a drugi diskredituju, "neko pravi senzaciju tamo gde je nema.
„Ma šta se objavljivalo i ma ko to plasirao, svi ti napisi neće imati uticaja prilikom našeg glasanja. Mi se međusobno najbolje poznajemo. Tako da nikakva lobiranja i nikakvi napisi ne mogu tek tako da promene naša već izgrađena mišljenja jednih o drugima“, zaključuje vladika Irinej Gavrilović.
On neveruje ni u slutnje da je moguće da dođe do blokade rada Izbornog arhijerejskog sabora rasplinjavanjem glasova ili putem nevažećih glasačkih listića.
