Ovu vest je potvrdio i direktor Generalnog inspektorata srpskog Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić, koji je objasnio da su u pitanju dve pošiljke u količini od po 16 i 20 tona, proizvedene na njivama u Guči i Prijepolju.
Jedna pošiljka trenutno se nalazi na superanalizi, a u drugoj je potvrđeno prisustvo kadmijuma od 0,022 miligrama po kilogramu, što je niže od vrednosti koje propisuju naši pravilnici (0,05 mg), rekao je Pajkić i dodao da su inspektori odmah izašli na njive, ali analize zemljišta nisu pokazale prisustvo kadmijuma.
Krompir sa ovih njiva nije pušten na tržište, i tako će i biti dok analize ne budu gotove, rekao je Pajkić.
Krompir u Srbiji važi za najvažniju povrtarsku kulturu jer se kod nas godišnje proizvede između 800.000 i milion tona. Analize koje je ove godine radio Generalni inspektorat pokazuju da su sve vrste hrane koje smo kontrolisali dobre jer je neispravnih uzoraka hrane u 2009. bilo ispod jedan odsto, rekao je Pajkić.
Ali da analize treba prihvatiti s rezervom upozorava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji kaže da su inspektori ove godine radili obične analize, dok su ozbiljnije izostale jer država za njih ne izdvaja pare.
Pravilnici o kvalitetu hrane u Srbiji kaskaju za Evropom, a nema ni preciznih propisa o tome kolika je količina pesticida, herbicida ili fungicida dozvoljena po hektaru, niti upotrebu ovih sredstava neko kontroliše.
Tako srpski proizvođači umesto dva često za prskanje koriste pet litara nekog od tih preparata, s tim što svaki od njih ima proizvodnju za sebe, i posebnu proizvodnju za tržište, što znači da svoju decu štite, a našu truju, rekao je Papović.
