Plan predviđa transformaciju privrednih subjekata "Novi dom" u Ulici vojvode Stepe, "Minel", "FOB", privredne zone u Luci Beograd na Dorćolu, "Industrije precizne mehanike", kao i "Šećerane" u Radničkoj ulici, objasnio je Urošević na sednici posvećenoj izmenama GUP-a u Privrednoj komori Beograda.
Prema njegovim rečima, izmene su predviđene i u zapadnoj zoni grada, oko auto – puta E75, auto – puta Beograd – Zagreb i puta ka Pančevu, gde će se proširiti zemljište namenjeno privrednim kompleksima.
"Kada je reč o Luci Beograd, površina od 100 hektara prevelika je za lučke potrebe grada, te će oko 70 hektara biti transformisano u komercijalne namene", najavio je Urošević.
Generalni direktor Javnog preduzeća Urbanistički zavod Beograda, Žaklina Gligorijević, istakla je da novina koju predviđa izmenjeni GUP jeste razvoj privrednih parkova koji bi angažovali nove privredne grane kao što je IT sektor, nauka, tehnologija, odnosno, sofisticirane grane proizvodnje koje ne bi štetile životnoj sredini.
"Izmene takođe predviđaju i uvođenje kategorije državne stambene gradnje, celih naselja ili stanova koji neće bit na prodaju već će biti dati na korišćenje ugroženim socijalnim kategorijama", ukazala je ona.
Gligorijević je objasnila da je jedan od razloga za izmenu GUP-a potreba za otvaranjem novih privrednih zona, ali i potreba stranih investitora za lokacijama na kojima će moći da razviju svoje delatnosti kao što je otvaranje šoping-centara uz velike saobraćajnice.
Govoreći o teretnom saobraćaju koji prolazi kroz širi centar Beograda, predstavnik Saobraćajnog instituta CIP Tomislav Mihailović ukazao je da je deo problema veliki broj radnih mesta u centru, neadekvatno razvijena mreža glavnih saobraćajnica, kao i mešanje lokalnog saobraćaja sa tranzitnim.
"Izmene su prvenstveno neophodne u centralnim gradskim zonama, jer najveći broj teretnog saobraćaja generiše opština Stari grad oko 19 odsto, Zemun 17, 6 odsto, Čukarica 11,6 i Savski Venac 10 odsto", istakao je Mihailović.
