Predlog Statuta Vojvodine pokrajinski parlament usvojio je 14. oktobra prošle godine, a u skupštinsku proceduru upućen je početkom novembra.
Na zahtev pokrajinskog parlamenta, predlog je 9. novembra bio povučen iz procedure, zbog tehničke greške koja se odnosi na status Novog Sada u članu 10 tog akta. Novi Sad je posle ispravki definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, a ne kao njen glavni grad kako je ranije pisalo u stavu jedan tog člana.
U Predlogu statuta Vojvodine piše da se imovina te pokrajine i način njenog korišćenja i raspolaganja uređuje zakonom. U tekstu statuta navodi se a da su u svojini Pokrajine stvari koje, na osnovu zakona, koriste organi Vojvodine, ustanove i javna preduzeća. Statut navodi da je to svojina čiji je osnivač srpska pokrajina, kao i druge pokretne i nepokretne stvari.
Statut Vojvodine garantuje nacionalnu ravnopravnost
Statutom je zagaranovana nacionalna ravnopravnost, što piše u članu šest, kojim se definiše da su u Vojvodini Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i Makedonci, kao i druge, brojčano manje nacionalne zajednice koje u njoj žive, ravnopravni u ostvarivanju svojih prava. |
Odlukom pokrajinske skupštine određuju se organi nadležni za njeno upravljanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.
Poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Vojvodine, kako piše u Statutu, obavlja Pokrajinsko javno pravobranilaštvo.
U Predlogu statuta Vojvodine jasno je navedeno da je pravo građana na autonomiju ustavno pravo, da je jasnije definisana teritorija Vojvodine, obrisana je nadležnost pokrajinske administracije u dodeli odlikovanja i "doteran" član koji reguliše izvorne prihode Vojvodine.
U članu jedan piše da je Vojvodina autonomna pokrajina građanki i građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije.
Statutom je definisano da teritoriju Pokrajine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima – Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom, da se ona ne može menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu.
|
Referendum je, u skladu sa tim aktom punovažan, ako je na njemu glasala većina građana koji imaju izborno pravo i prebivalište na teritoriji Vojvodine.
Pokrajinski organi, političke organizacije, grupa ili pojedinac ne mogu prisvojiti pravo građana na pokrajinsku autonomiju, niti uspostaviti vlast u organima Vojvodine mimo slobodno izražene volje građana.
Teritorija Vojvodine, kako se navodi u zakonu, ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, a odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina utvrđena zakonom, odnosno Statutom Vojvodine. |
Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine utvrđene su nadležnosti pokrajine u oko 20 oblasti – prostornog planiranja, regionalnog razvoja, izgradnje objekata, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lovstva i ribolovstva, turizma, zaštite životne okoline, industrije, saobraćaja, prosvete, sporta, kulture, zdravstva…
Vojvodina, kako se navodi u predlogu zakona, u skladu sa Ustavom Srbije i Statutom Vojvodine uređuje nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osniva.
U predlogu je navedeno i da Vojvodina sarađuje sa odgovorajućim teritorijalnim zajednicama drugih država, u okviru spoljne politike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Srbije.
Vojvodina može da zaključuje međuregionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti i može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti osnivati predstavništva u regionima Evrope, odnosno u Briselu, u skladu sa Ustavom i Statutom.
Navedeno je i da poslanik Skupštine Vojvodine ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine ili njenih radnih tela, a isto se odnosi i na predsednika i članove izvršnog organa Vojvodine.
Skupština Srbije: Opozicija protiv Statuta, vladajuća većina za
Tokom rasprave u republičkom parlamentu o predlozima Statuta Vojvodine i Zakona o utvrđivanju nadležnosti pokrajine, koja počinje u utorak, poslanici opozicije će, prema najavama, nastojati da argumentuju tvrdnje o protivustavnosti akata, dok će vladajuća većina braniti stav da ustavni poredak i celovitost Srbije ni na koji način njima nisu ugroženi.
Vladajuća većina odbacila je tvrdnje opozicije o protivustavnosti predloženih akata, ističući da oni ni u jednom segmentu ne izlaze iz ustavnog okvira.
Poslanik i portparol Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da oba akta proističu iz Ustava Srbije i istakla da su oni sadržajem u skladu sa onim što najviši pravni akt države propisuje kada je u pitanju decentralizacija i autonomija Vojvodine.
|
Predlozi Statuta Vojvodine i Zakona o utvrđivanju nadležnosti pokrajine prihvatljivi su i za Savez vojvođanskih Mađara, iako, prema rečima poslanika te stranke Balinta Pastora, ta stranka nije zadovoljna stepenom autonomije koju će ti akti omogućiti.
Liga socijaldemokrata Vojvodine će, prema rečima poslanika LSV Bojana Kostreša, podržati predložene akte, jer dodeljuju maksimalne nadležnosti Vojvodini u skladu sa Ustavom Srbije. |
Šef poslanika G17 plus Suzana Grubješić najavila je da će ta stranka podržati Predlog statuta i prateći zakon, jer je, kako je objasnila, uverena da je to samo prvi korak u stvarnoj decentralizaciji i regionalizaciji Srbije.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević najavio je da će ta stranka podržati oba akta, s obzirom na to da su, kako je kazao, u Predlog statuta Vojvodine uvršćeni amandmani SPS kojima su iz tog predloga eliminisani svi elementi državnosti.
Stranke opozicije, izuzev Liberalno-demokratske partije, jedinstvene su u stavu da predloženi akti vode ka odvajanju Vojvodine iz Srbije, a njihovi predstavnici u izjavama Tanjugu ponovili su da će glasati protiv usvajanja tih akata.
Šef poslanika radikala Dragan Todorović ponovio je stav SRS da predloženi akti za cilj imaju cepanje Srbije, dodajući da će njihovo usvajanje biti "jedna od najvećih istorijskih grešaka".
Naprednjaci, takođe, smatraju da predlozi Statuta Vojvodine i Zakona o utvrđivanju nadležnosti vode ka secesiji pokrajine i najavljuju da će tražiti ocenu ustavnosti tih akata.
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica izjavio je u ponedeljak da su "kozmetičke izmene" predloga Statuta i Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine "deo političke trgovine" da bi se prikrio njihov separatistički karakter i najavio pokretanje postupka pred Ustavnim sudom, ukoliko ih parlament usvoji.
"Predlog Statuta Vojvodine bio je predmet najobičnije međupartijske trgovine između stranaka u vladajućoj koaliciji, ali i unutar Demokratske stranke u kojoj su partijski interesi stavljeni iznad državnih. Ukoliko ih parlament usvoji, pokrenućemo postupak za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom", rekao je Koštunica na konferenciji za novinare.
