On je ambasador koji na desktopu svog računara drži sliku "Belog anđela" iz manastira Mileševa, uživa u roštilju, u slobodno vreme ide u lov i sluša muziku Šabana Barjamovića. Diplomata čije je prezime poreklom iz Moravske, ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja, došao je iz grada u kome živi oko 200.000 Srba, a oduševljen je i prirodnim lepotama zemlje domaćina, manastirima, vinom i gostoprimstvom. Predano uči srpski.
Lepota manastira
Obišli ste i manastire na Kosovu? |
Da li vas je iznenadilo to što su vas postavili za ambasadora u Beogradu?
– Jeste, ali za mene je to bio profesionalni izazov i odmah sam prihvatio. Znao sam i koliko je Austriji važna Srbija, jer je u toj zemlji jedan od najvećih investitora. Ali, morao sam da ubedim suprugu i tri ćerke, koje nisu bile oduševljene.
Kako su reagovali prijatelji i kolege? Sigurno je bilo komentara da ste ovde po kazni?
– Iskreno, neki su pitali: "Jesi li nešto loše uradio kada te šalju u Beograd", a oni iskusniji rekli su: "Ako ti daju Beograd, znači da ti zaista veruju", jer je to jedno od naših politički najvažnijih predstavništava.
Od teologije do diplomatijeDr Klemens Koja rođen je 19. jula 1960. u Beču. Gimnaziju je završio u Salcburgu, nakon čega se priključio austrijskoj federalnoj vojsci, gde je proveo godinu dana kao rezervni oficir. Studirao je i doktorirao pravo na univerzitetima u Beču i Salcburgu, a zatim je diplomirao katoličku teologiju na univerzitetima u Rimu i Salcburgu. Ministarstvu spoljnih poslova Austrije se pridružio 1989. godine. Pre dolaska u Beograd bio je direktor odeljenja za južnu Evropu, a službovao je i u ambasadama u Madridu, pri Svetoj stolici i Rimu. |
Zbog čega je Austrija važna Srbiji?
– Austrija može mnogo toga da uradi u Srbiji. Jesmo mala zemlja, ali smo ekonomski veoma aktivni, jedan smo od najvećih investitora i posvećeni smo integracijama zapadnog Balkana u EU. Smatramo Srbiju ključnom zemljom na zapadnom Balkanu, tako da je važno da pomognemo i politički i ekonomski.
Da li ste vi lično imali predubeđenja pre nego što ste došli u Srbiju?
– Imao sam isti utisak kao i svako drugi iz Evrope ko je čitao novine u poslednjih 15 godina. Nisam poznavao nijednog Srbina i nisam imao dodirnih tačaka sa Balkanom. Ali sam došao sa znanjem i spreman da vidim nešto novo.
Kažete da lovite. Da li ste išli negde u lov?
– Da. Pre mesec dana bio sam pozvan da idem u Morović u lov. A baš prošle nedelje udruženje lovaca iz Austrije došlo je da se upozna sa lovačkim društvom iz Srbije. Organizovao sam im sastanak i prijem, pa su nas pozvali u lov. Bili smo na Kosmaju i lovili fazane, a neki od tih fazana već su u zamrzivaču. Čekamo da budu posluženi na nekoj od sledećih večera.
Da li ste probali i da li vam se dopala srpska hrana?
– Veoma mi se dopada. Gde god da putujem sa porodicom, naručimo roštilj jer nam se jako sviđaju pljeskavice, ćevapčići i ražnjići. Moja najstarija ćerka uvek traži dosta luka… Ali imate i odličan ajvar, kajmak, pa dobro meso, mada možda previše… Imate odlična vina. Posetili smo podrume "Aleksandrović" i "Radovanović". Interesantno mi je da su kolači ili onakvi kakve mi imamo, bečkog stila, ili turski, kao baklava i ratluk.
Dopala vam se i srpska muzika?
– Veoma. Mada je još otkrivamo. Supruga i ja idemo u Kolarac, Beogradsku filharmoniju i Madlenijanum, a upoznao sam neke od vaših lepih operskih pevačica Jadranku Jovanović i Draganu del Monako. Najzanimljivije mi je da smo otkrili modernu muziku balkanskog zvuka. Sada uživamo u muzici Šabana Bajramovića i grupe "Hazari". Dopadaju mi se i filmovi Emira Kusturice jer su veoma originalni.
