Doktor vojnih nauka Svetozar Radišić, nekadašnji PR Vojske Jugoslavije i pukovnik u penziji, smatra da je najmoćnije oružje današnjice hladni rat koji na prvi pogled dobija dimenzije naučnofantastičnog. Istraživanja vezana za uticaj na ljudski mozak vrše se već 50 godina. Pojedini sadržaji na televiziji i mnoge virtuelne zabave, po Radišićevom mišljenju, imaju isti cilj – da ljudi postanu zavisni od izmišljene stvarnosti dok ih vladari iz senke pljačkaju. Većinu današnjih političara Srbije smatra marginalcima novog svetskog poretka, koji su kao takvi velikim moćnicima nezanimljivi.
Koje istine novinari nisu preneli, a vi ste im kao PR Vojske Jugoslavije saopštili?
– Lakše bi mi bilo da ste pitali koje istine su preneli u javnost. Ljudi uglavnom ne znaju da je uvođenju portparola u Vojsku prethodila kampanja, posebno iz redova opozicije, da je Vojska zatvorena u sebe, da nije transparentna i da javnost nema uvid u njen rad, a naročito u preraspodelu budžeta. Međutim, svi zaposleni želeli su da se tačno zna kolike su plate u oružanim snagama, kakve su privilegije njihovih pripadnika i ko ih koristi, koliko sredstava i za koje naoružanje se izdvajalo. Vojska nije dobila sredstva za modernizaciju od 1987. godine. Svakako je Vojsci odgovaralo da građani znaju šta znači sukob sa neprijateljem koji je tehnološki za nekoliko generacija ispred i brojno više stotina puta nadmoćniji. Na TV-u i u radio-emisijama je bilo na raspolaganju nekoliko minuta za odbrambena pitanja, a u štampi 20-ak redova.
Da li su srpski generali poput Nebojše Pavkovića ili Momčila Perišića bili uključeni u specijalni rat protiv svog naroda?
– Nezahvalno je i nekorektno da pukovnik ocenjuje generale. No, sasvim je sigurno da to pitanje ne stoji uz bilo kog oficira kojeg sam poznavao, čak i kada su bili u vojskama formiranim nakon raspada JNA. Patriotsko vaspitanje im je bilo u krvi. Pitanje je samo koliko su oni bili dobro izabrani i koliko su kvalitetno obavljali svoje dužnosti. Vi ste nabrojali dva načelnika Generalštaba. Jedan je otišao po naređenju da brani Kosovo i Metohiju, a drugi je odbio da učini. Kako su prošli zbog svojih odluka – zna ceo svet. Sigurno je da je nemoguće da su obojica vodili rat protiv svog naroda jer jedan može slobodno da kaže da zbog naroda nije stao naspram monstruzno jake NATO mašinerije, a drugi da je upravo to učinio zbog naroda.
Možete li da navedete konkretne primere zaglupljivanja i manipulacije ljudima u Srbiji?
– Izbori su najbolji primer zloupotrebe građana, a još bolji primer je rad parlamenata. Prvo, izborni sistem prave partije na vlasti i sebi ga prilagođavaju, računajući na sigurnu pobedu. Tako da se događa da je država sa, na primer, 10 miliona građana s pravom glasa primorana da sluša vladara za kojeg je glasalo dva miliona ljudi. To znači da predsednika ne poštuje apsolutna većina. Kako se to događa? U prvom krugu nema pobednika, a izašlo je pet i po miliona birača. U drugom krugu, kad nije važno koliko će izaći građana (što je nonsens), pobednik (predsednik) dobije dva miliona glasova od tri i po, koliko je izašlo.
Kako biste nam objasnili mehanizam i metod delovanja na ljudsku svest i podsvest u različite svrhe?
– Najčešće se koriste medijski, informatički (kompjuterski, hakerski), kulturološki, verski, psihološki, mrežni (Internet) ratovi. Mislim da se uticaj na svest ljudi dosta mistifikuje, jer se misli na agresivne načine uticaja postojećim elektromagnetnim oružjem (radio-frekventnim i mikrotalasnim sistemima kao što su HAARP i SIGINT), psihoaerosolima ili uticajima na predstavnike naroda. Međutim, nikako nije sporno da se na svest ljudi utiče svakodnevno preko medija koji ne uče decu da misle i imaju prazne emisije s niskim kulturološkim kvalitetom. Gledamo filmove iz holivudske industrije gde dominiraju seciranje i obdukcija tela, sve više je homoseksualizma i drugih nastranosti, koje se licemerno obeležavaju brojkama koje nisu za decu, a prikazuju se u vreme kada su deca sama u stanovima. Sve više je kvizova namenjenih za pljačku najprimitivnijih ljudi, jer se od njih traži da pogode treće slovo pored dva već zadana u nekoj reči. Igrice na računarima i komunikacije na Internetu izazivaju nove vrste zavisnosti.
A podsvest?
– Uticaji na ljudsku podsvest su opasniji, a istraženi su u eksperimentima u laboratorijama i institutima pod kontrolom Centralne obaveštajne službe SAD i Agencije za nacionalnu bezbednost iste države. Kad se otvori podsvest za informacije, onda se menja struktura ličnosti. To nije teško učiniti kada se poznaju istraženi putevi do podsvesti.
Koliko je opasno po čovečanstvo stvaranje virtuelne stvarnosti? Da li taj proces počinje od dečjeg uzrasta i da li su prvi korak agresivne video igrice?
– Čini se da se Srbima, a ne samo njima nego i Iračanima, Somalijcima, Avganistancima, Korejcima ponavlja istorija i da više ne reagujemo ako nas neko proglasi zločincima na pravdi Boga spremajući nam nove pokolje. Postajemo suviše pomireni. Mnogi odrasli ljudi bežeći od stvarnosti provode desetine sati za računarima u interaktivnim igrama koje im nude da grade svoja utočišta, kupuju, prodaju, druže se, imaju sve što nemaju u stvarnosti. Beg od života običnih ljudi i tzv. intelektualaca omogućava vladarima iz senke da nastave da ih neometano pljačkaju.
Da li je i rijaliti šou "Veliki brat" smišljen kao vrsta hladnog rata?
– Da. To je priprema za vreme kontrole kretanja ljudi i njihovog uma.
(opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 01.11.)
