Korona virus na Tajlandu „zarobio“ je oko 200 državljana Srbije koji su u daleku zemlju otputovali kao turisti, a sada su došli u vrlo tešku situaciju. Zbog mnogobrojnih blokada ne mogu da stignu do otadžbine, a novca im ponestaje, pa strahuju da će ostati na ulici, bez hrane i lekova. Zbog toga su uputili apel državi Srbiji da im pomogne.
Zemljacima u nevolji prvi je u pomoć priskočio Žarko Ðalović koji već dugo živi na Tajlandu.
– Ljudi su u mnogo teškoj situaciji u ovom trenutku i uzdaju se samo u Boga i Srbiju – kratko je opisao muke srpskih turista koji ne znaju kako da se vrate kući.
On za „Vesti“ objašnjava da je Vlada Srbije dala garancije da ovi ljudi mogu da idu za Istanbul i Moskvu, ali da je to omogućeno samo onima koji imaju kartu „Katar ervejza“.
– „Katar ervejz“ je dozvolio besplatnu promenu destinacije, dok ostale avio-kompanije nude samo preskupe karte, pa je deo ovih ljudi u velikom problemu, jer nemaju novca da ih kupe. Uz to se menjačnice i banke na Tajlandu zatvaraju, platni promet je užasno loš, a Vestern junion slabo funkcioniše. Neki čekaju novac iz Srbije danima, ali im ne stiže, dok cene avionskih karata vrtoglavo rastu – opisuje Ðalović situaciju u kojoj se našla ova grupa iz Srbije i napominje da su neki od turista, ali i porodice s malom decom, ostali sa „100 evra u džepu“.
Andrijana Vučenović iz Zemuna priča da su turisti iz ove grupe izgubili svaku nadu u povratak kada su čuli da im je jedina opcija da se domognu nekog aerodroma bližeg Evropi.
– Da bismo došli do bližih destinacija moramo da kupimo kartu koja košta oko 2.000 evra, a ovde na Tajlandu nemamo odakle da nabavimo novac za dalji boravak. Preostaje nam ili da izađemo na ulicu ili da budemo na aerodromu. Meðutim, ako bismo to uradili, tajlandska vlada je propisala rigorozne mere s uvođenjem vanrednog stanja i policijski čas. Svako ko to krši rizikuje odlazak u zatvor bez ikakvog razumevanja za situaciju u kojoj smo se kao turisti našli. Ostavljeni smo „na milost i nemilost“. Kod nas više nije pitanje da li možemo da kupimo kartu, već da li ćemo imati za hranu i smeštaj – priča Andrijana.
Sve što želi je, kako kaže, da se sa sestrom vrati kući i da pomognu roditeljima i svima kojima pomoć treba.
– Ovde na Tajlandu nismo nikom od pomoći, već na teretu. Molim vas da nam pomognete, nemojte nam uskraćivati pravo da budemo s najbližima u ovom biološkom ratu. Ne želim da dođem u situaciju da se sa svojima opraštam preko video-poziva. Svi smo ovde previše očajni i u panici. Pomozite, tako vam svega – apeluje ona.
Beograđani Nataša i Mirko Marinković su uplatili putovanje u januaru, kada o korona virusu, kako kažu za „Vesti“, nije bilo ni reči.
– Početkom marta medicinski stručnjaci su nas uveravali da je u pitanju običan grip i da nema potrebe za panikom, čak je i ministar zdravlja branio taj stav i rekao da Srbija ne razmatra zatvaranje granica – objašnjavaju oni.
Marinkovići dodaju da su se u ovoj situaciji našli pošto je posle njihovog odlaska na Tajland u Srbiji uvedeno vanredno stanje.
– Odmah smo promenili povratnu kartu preko „Katar ervejza“ za tri dana ranije. Međutim, zatvoren je Aerodrom „Nikola Tesla“ i ukinuti svi letovi, uključujući i one kojima dolaze srpski državljani. Takva je odluka u startu bila kobna za sve nas rasute po svetu zato što nijedna kompanija neće da vas pusti ako nemate krajnju destinaciju, a to je Srbija – pričaju Nataša i Mirko.
Sada su s ostalim državljanima Srbije u dalekoj zemlji i u potpunoj agoniji.
– Svakodnevno čekamo pomoć države u ovoj bezizlaznoj situaciji. Ponestaje nam novca i lekova, a ovde je uvedeno vanredno stanje. Apelujemo na Vladu Srbije i molimo za pomoć, jer smo egzistencijalno ugroženi! Zatvaraju se restorani, hoteli, menjačnice, prodavnice i nema mogućnosti kupovine dodatnog zdravstvenog osiguranja zbog koronavirusa. Molimo da nam se pomogne da se vratimo kući – kažu Marinkovići.
Oni su zahvalni Aleksandru Raduloviću, počasnom konzulu Srbije, koji ulaže velike napore da im pomogne u obezbeđivanju čarter leta za povratak.
Vladimir Milašinović ne može da veruje da su on i ostali iz turističke grupe ostavljeni 8.500 kilometara od Srbije da se bore sami za sebe.
– Bez novca smo, hrane, lekova i bez izlaza iz ove situacije. Kome smo se zamerili, koga toliko uvredili u Srbiji da nam odbijaju svaku vrstu pomoći? Zašto naši životi nisu bitni? Zar je malo spasti 200 ljudi – pita ovaj čovek u očaju.
Kaže da su njegovi roditelji stari i u najrizičnijoj grupi koju napada virus. Strahuje za njih, a ne može da im pomogne.
– Pomozite da se vratimo i pomognemo našim starima. Svi smo mi nečija deca i neko brine i plače za nama. Ne ostavljajte nas na cedilu, deo smo vašeg naroda, jer nam niko ne može pomoći osim vas. Pomogli ste mnogima, nastavite sada sa nama molimo vas – apeluje Milašinović na državu.
Petar Melentijević je sa verenicom Jelenom Brkić krenuo na putovanje ne sluteći šta može da im se desi. Na Tajland su stigli 3. marta, kada je, kako je naveo, u Srbiji vladalo mišljenje da je virus bezopasan.
– U momentu zatvaranja beogradskog aerodroma, prvi naredni let iz Bangkoka za Beograd bio je upravo naš. Samim tim smo dovedeni pred svršen čin i ništa više nismo mogli da učinimo – priča Petar.
On ističe da se srpski turisti na Tajlandu suočavaju sa brojnim problemima.
– Finansijski smo nepripremljeni za ovako neplanirano produženi boravak. Ja nemam zalihe kontaktnih sočiva, pa koristim samo za jedno oko, a isteklo nam je zdravstveno osiguranje koje smo uplatili – ispričao je Melentijević.
Država radi na pomoći
Veljko Odalović, generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, rekao je za „Vesti“ da su građani Srbije na Tajlandu evidentirani, da država gleda kakoda im pomogne, ali je, prema njegovim rečima, nemoguće da im se pošalje poseban avion.
– Ne možemo, nažalost, da dobacimo do tamo, pa bi oni morali nekako da se prebace do nekih destinacija bližih Evropi do kojih idu avioni sa Tajlanda, a onda da ih prebacimo u Srbiju – kaže Odalović.
Lekcija solidarnosti
Porukama su Žarku Ðaloviću zahvalili mnogi sunarodnici kojima je pomogao na razne načine, od pronalaženja jeftinog hotela do ostalih stvari koje su im potrebne. „Hvala Žarko, nadam se da smo svi od tebe naučili lekciju solidarnosti i ljudskosti“, napisao mu je jedan Petar, kome je pomogao.
Neophodan povratak
Petar Melentijević kaže da Srbe, koji su silom prilika „zarobljeni“ na Tajlandu, u Srbiji čekaju brojne obaveze i poslovi.
– To su praktično neodložni poslovi. Radim kao docent na Matematičkom fakultetu i čekaju me alternativna predavanja putem interneta, što oduzima više vremena od uobičajenih predavanja. Moja verenica ima bolesne roditelje i mora da brine o njima – kaže Melentijević.
Otkaz za sestru
– Moja sestra je u Srbiji već dobila otkaz, jer kompanija u kojoj radi više nema načina da pravda njen boravak na Tajlandu, a otac sa skromnim primanjima nema više novca da nam pomogne. Roditelji su u strahu za nas i mi za njih, jer u Srbiji nema ko da im pruži pomoć, a zbog godina spadaju u rizičnu grupu – zabrinuta je Andrijana Vučenović.
