Obeštećenje građana u procesu povraćaja nacionalizovane imovine koštaće državu između 102 i 221 milijarde evra. Ovako veliki raspon u ceni u Ministarstvu finansija objašnjavaju činjenicom da tek treba da se proceni vrednost nekretnina i zemljišta.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da imovina konfiskovana ljudima koji su posle Drugog svetskog rata proglašavani narodnim neprijateljima, ne može biti predmet restitucije, zbog čega je neophodno doneti izmene Zakona o rehabilitaciji zbog obeštećenja tih ljudi.
76.000 zahteva
Prema podacima Poreske uprave, u Srbiji je evidentirano oko 76.000 zahteva za povraćaj imovine. Ukoliko bi se primenio kombinovani model vraćanja u naturi i izdavanjem obveznica, ceo ovaj posao bi se mogao završiti za dve decenije. |
Uprkos brojnim obećanjima, koja datiraju još od 2001. godine, sve vlade su oklevale da se upuste u ispunjavanje jednog od uslova bez kojeg se ne može u EU.
Konačno, Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija najavio je predlog zakona koji će se pred ministrima naći u novembru.
Na stolu su dva predloga. Prvi podrazumeva kombinovani model vraćanjan oduzete imovine u naturi, tamo gde je to moguće, uz novčano obeštećenje kroz državne obveznice. Drugi model podrazumeva samo izdavanje obveznica.
"Ne mogu da preciziram koji će model prevagnuti, jer bi trebalo voditi računa o ekonomskom potencijalu zemlje, koji je skroman. Kad je o novcu reč mogao bi se za primer uzeti model vraćanja stare devizne štednje. Za staru deviznu štednju iz budžeta se izdvaja od 250 do 300 miliona evra. To je otprilike teret koji bi budžet u ove svrhe mogao da izdrži," kaže Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija i dodao da je deo novca, približno 53 miliona evra je već skupljen, a reč je o privatizacionim prihodima namenjenim za restituciju.
I Nemci se žale StrazburuU Nemačkoj se ovim problemom bave od 1990, a podneto je 2,2 miliona zahteva za povraćaj nekretnina. Do sada je potrošeno 4,3 milijarde evra na obeštećenje 600.000 vlasnika, dok je milion zahteva odbijeno. Reč je uglavnom o slučajevima iz bivše Istočne Nemačke gde se, takođe, primenjivao sovjetski model svojine. Danas ujedinjena Nemačka primenjuje kombinaciju naturalne restitucije i novčanog obeštećenja. Zanimljivo je da ima više od dve hiljade sporova pred sudom u Strazburu. |
Apsolutna, čak ni približna pravda gotovo izvesno neće biti zadovoljena i sad Vlada zapravo samo traži načina kako da što manje ljudi zaštitu prava potraži pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Građani organizovani kroz udruženja za povraćaj oduzete imovine, pre svega oni iz Mreže za restituciju, sumnjaju u rešenost Vlade da reši problem.
Mile Antić iz Mreže za restituciju smatra da nema potrebe da se povraćaj oduzete imovine obavi u državnim hartijama od vrednosti. "Drastična je razlika između stare devizne štednje i oduzete imovine. U najvećem broju slučajeva svaki seljak može da pokaže prstom na svoju oduzetu njivu, građanin na građevinsko zemljište, zanatlija na svoju radnjicu a koji su danas u državnoj svojini," kaže Antić.
Niko od zvaničnika to neće glasno izgovoriti, ali iskustva drugih država pokazuju da se u svim tranzicionim zemljama sa restitucijom čekalo do završetka privatizacije. To što je Srbija rekorder u dužini trajanja postupka transformacije društvene imovine objašnjava, ali ne opravdava toliko čekanje kod nas.
Iskustva drugih država
Hrvatska je prvo izvela željeni nivo privatizacije, pa tako dobar deo imovine nije mogao da bude vraćen izvornim vlasnicima, jer je već prešla u ruke trećih vlasnika. Zakon je donet 1996, a primenjuje se od 2002. Mađarska je 1991. donela zakon da se starim vlasnicima dodele kompenzacioni kuponi kojima su mogli da otkupljuju državne i obveznice preduzeća u procesu privatizacije. Glavni oblik restitucije u Letoniji bio je fizičko vraćanje imovine, koja manje košta, a samo u određenim slučajevima zamenjena je privatizacionim vaučerima, kojih je izdato u vrednosti od 273,5 miliona evra. |
