Na današnji dan, 17. marta pre 16 godina, nad Srbima na Kosovu i Metohiji desilo se najveće nasilje, od povlačenja srpskih snaga juna 1999. godine. Tada je u trodnevnom pogromu albanskih ekstremista nad srpskim civilima ubijeno osmoro Srba, povređeno više stotina, uništeno ili oštećeno 800 srpskih kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira.
Za te zločine je odgovarao mali broj počinilaca i dobili su simbolične kazne. Procene kažu da je oko 4.000 Srba i drugog nealbanskog stanovništva proterano sa svojih ognjišta. Prema zvaničnim podacima OEBS u organizovanom nasilju nad Srbima, povređeno je više od 900 lica, a
UNMIK je izneo podatak da je na 33 lokacije u pogromu učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Povređeno je više od 100 pripadnika Kfora i policajaca UN i zapaljena 72 vozila međunarodnih snaga.
Sukobi su izbili pošto je Unmik policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabar kod Zubinog Potoka, na severu KiM, a Albanci za njihovu smrt optužili Srbe i krenuli u napad.
U neredima su do temelja srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena. U Prizrenu su izgorele i Crkva Bogorodice Ljeviške iz 14. veka, koja je kasnije stavljena na listu spomenika pod zaštitom Uneska i Crkva Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka „Smrt Srbima“.
Tada je porušeno ili zapaljeno deset srpskih škola, domova zdravlja, pošta i drugih objekata države Srbije.
NATO je poslao dodatne trupe, a komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson nakon dolaska na KiM utvrdio je da je nasilje u pokrajini „organizovano i orkestrirano“.
OEBS je tada ocenio da je neodgovorno pisanje medija o smrti albanskih dečaka uslovilo „tako intenzivno i brutalno“ nasilje. Nasilje su osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući i svetske sile SAD i Rusiju.
Iako se pogrom desio 38.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja i 8.000 hiljada policajaca UNMIK, zaduženih za očuvanje bezbednosti svih koji žive na Kosovu, organizatori nisu kažnjeni, a direktni učesnici su dobili minimalne zatvorske kazne. U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osumnjičenih za učešće u antisrpskom nasilju, a tek manjem broju njih izrečene su simbolične kazne.
