Ako probiju tursku granicu, migranti bi mogli da stvore čep u našoj zemlji, jer ih naši evropski susedi neće, ukazuju stručnjaci.
Kriza na tursko-grčkoj granici, izazvana ogromnim prisustvom migranata koje niko neće, traži hitan odgovor, ali njega nema. Evropska unija očigledno nije ni blizu rešenja za ovu sve neprijatniju situaciju, zbog koje i Srbija može da se nađe u procepu ukoliko izbeglice uspeju da probiju grčki zid i krenu prema Mađarskoj i Austriji, čiji zvaničnici poručuju da ih ni oni ne žele na svojoj teritoriji.
– Evropa treba da bude svesna da strah od izbeglica nije rešenje, već solidarnost i potreba da sve zemlje treba da nađu rešenje i postignu dogovor – ukazuje Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila. Prema njegovim rečima, okolnosti su takve da stanje i u Srbiji može da postane dramatično.
– Srbija se u ovom problemu za čitav kontinent našla sama i sa nesolidarnim odnosom komšija prema njoj. Hrvatska, Mađarska i Rumunija joj „guraju“ migrante preko granice. Uz to, mađarski premijer Viktor Orban diže paniku da je 130.000 migranata pred Grčkom i plaši ljude, a njegov šef diplomatije Peter Sijarto pokazuje da Mađarska neće biti solidarna, jer Srbiji nudi samo pomoć u vojsci na granici – kaže sagovornik „Vesti“.
On upozorava da Srbija može da se suoči sa velikim problemom čak i ako na naše granice ne stigne milion ljudi. Dovoljno je, kako kaže, da dođe i hiljade migranata, jer može da se stvori čep i granica za migrante pomeri na liniji oko Dunava, Drine i granice sa Mađarskom.
– Obimniji priliv bi mogao da dovede do humanitarne katastrofe, a to nije nemoguće. Grčku granicu čuvaju vojska i policija, ali ovakvo rešenje nije održivo na duži rok, jer je skupo. Ako Turska bude nastavila da pušta migrante, oni će se gomilati i probiće granicu. Neće stizati kod nas u ogromnom broju, ali će dolaziti sukcesivno. Taj priliv će biti veliki, pa zato treba da se dogovorimo sa komšijama da budu solidarni u odnosu prema izbeglima i da prestanu da nam ubacuju izbeglice preko granice, a da mi pokušamo da se dogovaramo i da širimo kapacitet smeštaja, koji je sada u Srbiji oko 6.000 kreveta – preporučio je Đurović, ukazujući da Srbija ne treba da čeka da neko o migrantima traži razgovore s njom već da sama zahteva dogovor.
Drugačije situaciju vidi Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice. On smatra da se obezbeđenih 700 miliona iz EU za ovaj problem i angažovanje Agencije za evropsku graničnu i obalnu stražu (Fronteks) ne može tumačiti kao nebriga. Podaci Komesarijata govore da je za sada 13.000 migranata došlo do granice sa Grčkom, a naš sagovornik smatra da Srbija nije u opasnosti zbog toga.
– Mi imamo bogato iskustvo sa milion izbeglih od 1992. do 1999. godine i milion onih koji su prošli kroz našu zemlju 2015. i 2016. Imamo i dovoljno kapaciteta sa 17 centara i dva koja su u stanju mirovanja, jer nisu potrebni – kaže za „Vesti“ Gerginov i poručuje da Srbija neće biti „parking za migrante“, kako to dramatično objavljuju mediji.
Izostaje solidarnost
Radoš Đurović rešenje za Evropu vidi u dogovoru koji podrazumeva da se sve zemlje starog kontinenta uključe i da solidarno podele izbegle, odnosno da svaka uzme po 25.000 migranata.
– Evropa je oduvek imala izbeglice, ali nije ovako reagovala. Očito, njeni građani sada dobro žive, ušuškani su i ne bi da im neko dira komotitet – zaključio je Đurović i ističe da je neprihvatljivo da migranti na grčko-turskoj granici budu predmet nečijeg raskusuravanja i političko pitanje. Neprihvatljiva je, kaže, i sila prema narodu, jer su zemlje EU potpisnice konvencije o izbeglicama i morale bi da je poštuju.
Neće ih Austrijanci i Nemci
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je da postoji trostruka bezbednosna mreža u odbrani od ponavljanja migrantske krize iz 2015, koja predviđa da će, ako migranti probiju grčku granicu biti zaustavljeni na Zapadnom Balkanu.
Istovremeno, nemački Bundestag odbacio je zahtev Zelenih za prihvatanje 5.000 izbeglica iz osetljivih grupa sa grčkih ostrva.
