Đaci iz Srbije ponovo su pokazali da su dostojni potomci naroda iz kojeg su ponikli Tesla, Pupin, Milanković… Dve devojčice i četiri dečaka vratili su se nedavno sa Međunarodne juniorske naučne olimpijade iz Dohe sa srebrnim i bronzanim medaljama. I svi su se okitili odličjem, i to u konkurenciji 72 zemlje.
Reč je o četvoro učenika Matematičke gimnazije iz Beograda i dvoje iz Zmaj Jovine u Novom Sadu. „Vesti“ su imale zadovoljstvo da razgovaraju sa dvoje učenika iz ove pobedničke ekipe.
Bez obzira na to što pameću i vrednoćom pokazuju da su buduća intelektualna elita, ne možete da se otmete utisku da su Tara Biskupović (14,5) i Marko Sladojević (15) nadasve lepo vaspitana deca koja svoju budućnost vide u Srbiji.
Tara se iz glavnog grada države Katar vratila sa bronzom koju s ponosom pokazuje. Objašnjava nam da je reč o takmičenju koje obuhvata proveru znanja iz fizike, hemije i biologije.
– U našoj ekipi uglavnom su učenici koji su se prethodno takmičili iz fizike, tako da smo dodatno radili na hemiji i biologiji – dodaje simpatična Novobeograđanka.
Najintenzivnije pripreme bile su preko leta. Njihov raspust se zato, umesto dva i po meseca, sveo na svega 20 dana. Tara zbog toga nije provela u Guči kod babe i dede onoliko letnjih dana koliko bi to želela, baš kao što nije ni putovala sa svojim folklornim klubom u Španiju. Već sedam godina igra folklor i podjednako uživa u lepoti narodnih igara, kao i u rešavanju matematičkih problema.
Da je sklona logičkim mozgalicama, pokazala je još kod učiteljice. Mada joj roditelji nisu iz te branše (majka lekarka, otac u trgovini), podsticali su je da se bavi matematikom.
– Veruju da mi ona može omogućiti uspeh u životu – dodaje nasmejana devojčica.
Kod njenog drugara iz takmičarske ekipe Marka Sladojevića, takođe bronzanog, bilo je malo više porodične genetike da se dečko iz Novog Sada upusti u prirodne nauke. Marku je majka takođe lekarka, ali je otac profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
– Studiraću u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka. I najverovatnije živeću u Srbiji. Voleo bih da se bavim programiranjem ili da budem inženjer, uglavnom da to bude u vezi sa kompjuterima – dodaje Marko.
Mnogi od nas veruju da ova pametna i ambiciozna deca znaju samo za knjige. Ali i primer novosadskog gimnazijalca to demantuje. Poput Tare, koja godinama igra folklor, Marko uživa u lopti.
– Igram fudbal u klubu Bolesnikov, gde sam kapiten generacije iz 2004. Igramo u kvalitetnoj ligi Vojvodine – ponosno ističe.
Tara otkriva da su pre odlaska u Katar bili upozoreni na strogi dreskod zbog islamskih običaja koji važe u ovoj zemlji. Žene ne smeju da nose bluze koje im ne pokrivaju nadlaktice, pantalone mogu, ali ne uskih već širokih nogavica, haljine moraju da pokrivaju kolena. Devojčice su ispoštovale ograničenje sa nogavicama i haljinama, ali ne i sa dužinom rukava, jer je prosečna temperatura bila 25 stepeni .
– Sa dečacima smo mogli samo da pričamo u pauzi za vreme ručka ili doručka dok smo na izlete putovali u različitim autobusima i u različitim terminima. Kada bi mi išle u Muzej islamske umetnosti, dečaci bi bili u obilasku Nacionalnog muzeja.
Desilo se, priča Tara, da su se dečaci i devojčice mimoilazili prilikom obilaska Sportske akademije. Tada su ih domaćini i bukvalno fizički pomerali da slučajno ne bi došlo do kontakta.
Zajedno su ipak išli na plažu. Ne da se kupaju, već da se takmiče u nadvlačenju konopca i jašu kamile.
Druženje sa vršnjacima iz celog sveta je posebna draž ovakvih takmičenja. Naši su se najviše zbližili sa komšijama iz Makedonije, ali rado pominju i nove drugare iz Brazila, Uzbekistana, Rusije, Slovačke, Tadžikistana.
I pored šerijatskih ograničenja, domaćini su bili predusretljivi. Njihove najmodernije zgrade deluju fascinantno, paraju nebo, iako su iznikle na pesku. Zahvaljujući nafti, Katar je godinama u svetskom vrhu po bogatstvu. Ali pustinja i daje i uzima. Ovoj zalivskoj zemlji zelenilo nedostaje k’o Srbiji nafta.
Kada je jedan meštanin čuo od naših đaka da su iz Srbije, samo je uskliknuo: “ O lepa zemlja, zeleno, zeleno“!
Pobednički tim
Pored Tare i Marka, naš tim u Dohi činili su Vuk Hip (srebro), Anja Šušnjar (bronza), Đorđe Parojčić (bronza) i Vukašin Đinović (srebro).
Mentori su im bili univerzitetski profesori Mićo Mitrović, Maja Stojanović i Vladimir Marković.
Dogodine u Frankfurtu
Sledeća naučna olimpijada održava se u Frankfurtu. Nemački organizatori su broj država koje mogu da učestvuju na 17. po redu juniorskoj olimpijadi ograničili na 50. Kako je naša zemlja učesnik od početka i postiže dobre rezultate (trenutno na 19. mestu), Srbiji je zagarantovano učešće i u Nemačkoj.
Bez mobilnih, molim
Olimpijada u Dohi trajala je 10 dana, takmičarski deo se odvijao u tri dana, ali je između svakog bio dan pauze, koji su koristili za pripreme. U tim danima nisu smeli da zadrže mobilne telefone kako mentori ne bi bili u prilici da im jave sadržaje zadataka. Naime, profesori koji su vodili srpski tim prevodili su zadatke na srpski, kako bi postavka takmičarima bila što jasnija.
Kada se Tara nakon završenih takmičarskih dana konačno javila majci – dobila je porudžbinu: „Obavezno kupi štapiće vanile“. Ne sumnjamo da je jedan završio u omiljenim kolačima ćerke pametnice.
