Francuska još nije dala zeleno svetlo za održavanje Međuvladine konferencije sa Srbijom, i ako se ona ne održi, to bi bio još jedan jasan signal da se evropske integracije usporavaju, ako ne i zaustavljaju.
Već se spekuliše da bi EU mogla da ne otvori nijedno novo poglavlje za Srbiju, iako je ona spremna za otvaranje barem četiri. Prema navodima neimenovanih medijskih izvora iz Brisela, najtvrđe krilo protivnika proširenja, predvođeno Francuskom, nije spremno ni da kroz konferenciju bar simbolično otkoči proces.
Ti signali sugerišu da je Pariz i formalno počeo da zaustavlja proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana. Podsećamo, Francuska, Holandija i Danska početkom oktobra nisu dale saglasnost za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te se stav da Srbiji ne bi trebalo omogućiti otvaranje novih poglavlja možda može posmatrati kao logičan sled događaja.
Francuska ne može protiv SAD na Balkanu
Da je moguće da se radi o logičnom sledu događaja, smatra i Slobodan Janković sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Već duže vreme Brisel sprovodi sličnu politiku prema Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, a što se naše zemlje tiče, u više navrata su francuski političari, uključujući i Emanuela Makrona, isticali da je proces proširenja stavljen ad akta, odnosno da se njime EU u ovom trenutku neće baviti.
„Ovde se radi o tome da Francuska pod Emanuelom Makronom sada pravi politiku, barem javnog distanciranja od SAD i pokušaja pravljenja novog bloka koji bi formalno bio nezavisniji od Vašingtona. Zbog toga oni ne mogu da se bave ovim delom Balkana, na kome SAD imaju izuzetan uticaj“, objašnjava naš sagovornik.
Loš tajming za konferenciju
Otvaranje novih poglavlja trebalo bi da se dogodi na Međuvladinoj konferenciji sa Srbijom, koja se obično održava na marginama ministarskih zasedanja za spoljne i opšte poslove, koji će ovoga puta biti održani 9. i 10. decembra. Međutim, ministarsko zasedanje u decembru održava se nekoliko dana pre nego što bi trebalo da počne Konferencija o budućnosti Evrope, koju zajedničkim snagama organizuju Pariz i Berlin.
Ta koincidencija, i pored svih napora Finske, koja trenutno predsedava EU, može da bude razlog da Srbija ovog meseca ne otvori nijedno novo poglavlje.
Svojim potezom, ipak, Pariz neće zaustaviti proces pridruživanja Srbije, smatra Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
„Iz informacija koje imamo može se videti hoće li biti Međuvladine konferencije i da li će se otvoriti neko poglavlje. I francuski ambasador u Beogradu rekao je da Pariz računa na članstvo Srbije u EU. Reč je o tajmingu, o tempu pristupanja. Mislim da u ovom trenutku dolazi do preklapanja sa važnim razgovorima o budućnosti EU oko kojih postoji navodna saglasnost između predsednika Makrona i kancelarke Merkel, što je glavni zamajac da bi se izvršila institucionalna reforma“, kaže Zečević.
Ukoliko bi se institucionalna reforma izvršila u relativno kratkom roku, dodaje on, to bi omogućilo intenziviranje pregovora o pristupanju Srbije i Crne Gore. Prema njegovom mišljenju, proces pristupanja neće se u potpunosti zatvoriti, ali će biti usporen i komplikovaniji.
Prvi test
„Ovo je, recimo prvi test. Ako se otvori barem jedno poglavlje, to znači da pristupni proces nije potpuno zamrznut. Ako se ne otvori nijedno, značilo bi da je zamrznut i da će se čekati institucionalna reforma da bi se on nastavio. U svakom slučaju, postoje ozbiljne šanse da bude usporen u odnosu na onaj tempo koji je bio zamišljen prošle godine, a to je moguće pristupanje 2025. godine“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Perspektiva da Srbija i Crna Gora postanu punopravne članice EU do 2025. naišla je na kritike gotovo istog dana kada je tu ideju u javnost pre dve godine pustio doskorašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Od tada, stvari za Srbiju se stalno komplikuju — nerešenom kosovskom pitanju i nepovoljnim izveštajima EK pridružila se i tema koja od Srbije uopšte ne zavisi — reforma EU.
