Na venecijanskom Univerzitetu Ka Foskari Italijan Luka Krako, koga su u aprilu ove godine već upoznali čitaoci „Vesti“, odbranio je diplomski rad o Srbima na temu „Od naroda u dijaspori do modela integracije“. Luka nije branio diplomski rad, on je branio srpski narod. Ovaj mladić pun energije i nemirnog duha je iskreni prijatelj Srba. Njegova hrabrost je za svaku pohvalu i divljenje, jer je sa izuzetnom smelošću pisao ovu svojevrsnu odu našem narodu.
A upoznao ga je veoma dobro. Više od godinu dana je spremao ovaj rad, skupljajući podatke i informacije o našim ljudima u dijaspori i matici. Prošlog leta, se sa dva prijatelja uputio u Srbiju da je obiđe i da „oseti otkucaje njenog srca“, kako je sam rekao. Inače je u Srbiji prvi put bio 2010. godine
– Mnogi nisu upoznali Srbe, a o njima su pisali sa neosnovanom mržnjom u medijima, nanoseći višedecenijsku štetu tom narodu jer su generacije vaspitane u duhu da mrze Srbe – izjavio je Luka s ogorčenošću zbog te nepravde.
Činu „odbrane“ srpskog naroda bili su prisutni Lukini roditelji, devojka, rodbina i predstavnici udruženja Vidovdan iz Vićence, predsednik Dejan Mitić, Ivan Dragičević i drugi članovi.
Atmosfera u sali bila je prisna i naprosto prijateljska. Komisija od sedam profesora kao da je već bila u Srbiji i poznaje svaki kutak te zemlje koja je u diplomskom radu hvaljena i opisana sa mnogo poštovanja. Luka je svoje kazivanje započeo prikazivanjem kratkog video-zapisa o Srbima koji žive u regionu Veneto.
Na kraju, kada je komisija objavila rezultat, najviša moguća ocena, 110 e lode (pohvale) što je ocena adekvatna desetki na našim fakultetima, ushićenje je dostiglo kulminaciju međusobnog poštovanja među prisutnim Srbima i Italijanima. Ne dešava se često, da neko sopstvenom ljubavlju brani Srbiju. Od udruženja Vidovdan, čiji je član, Luka je na poklon dobio srpsku trobojku i šolju na kojoj je ispisana himna „Bože pravde“.
Uz dozvolu komisije, iako to nije praksa, predstavnici Vidovdana su javno zahvalili Luki na hrabrosti i humanoj ideji da na ovakav način hvali srpski narod.
Ogrnut srpskom trobojkom i lovorom na glavi Luka je ponosno prošetao Venecijom, dok su se prolaznici radoznalo okretali za njim.
U povratku za Vićencu, u vozu, Luka nam je ispričao detaljnije o svom diplomskom radu.
– Uspeo sam da rekonstruišem profil srpske zajednice koja je postala veoma važna za našu provinciju. Skoro dve godine sarađivao sam s ljudima, sve bliže i bliže upoznavao Srbe na ovom području. U početku sam išao u glavne centre za sastanke, od Crkve Sveti Luka u Vićenci do radnje Naša prodavnica i na brojne kulturne i folklorne događaje koje srpska udruženja nude na području Vićence. Tako sam upoznao buduće sagovornike, kojih je bilo 39 za ovaj istraživački rad. Izabrani su prema kriterijumu heterogenosti koji ima za cilj da predstavi generacijske razlike i različita područja porekla, jer se ovde uglavnom nalaze Srbi iz istočne Srbije i Bosne, ali i južne Srbije i Kosova. Intervjuisao sam i ljude iz Vojvodine i Beograda. Moram da istaknem dostupnost koju je svaki Srbin izrazio tokom mog istraživanja nesumnjivo je doprinela krajnjoj oceni.
Prijatelji su blago
Ko nađe prijatelja – našao je blago, kaže jedna italijanska poslovica, a Luka ga je našao među srpskim narodom. Srećan je što su ga i Srbi hvalili posle diplomiranja.
– Nisam očekivao ovakav odziv i nisam o ovome ni sanjao kada sam započeo istraživanje. Međutim, toplina koja je dolazila i od Srba iz Vićence i od Srba iz Srbije nagradila me je za uloženi napor u realizaciji ovog projekta – kaže Luka.
On je diplomski rad posvetio svom dedi koji je 1943. prošao kroz Srbiju i drugu Borisu Pajiću, koji je iz Srbije stigao mnogo godina kasnije.
Pohvale – posebna čast
Luki su se danima naši zemljaci javljali na društvenim javnim mrežama i zahvaljivali mu.
On odgovora kratko:
– To mi je prava čast! A ovaj izraz koristim posebno, znajući koliko je važan kod balkanskih naroda.
Pokažite svoju lepotu
Za Srbiju Luka ima poruku:
– Želeo bih da se pokaže svetu sa svom svojom lepotom i bogatstvom kulturnog nasleđa. Takođe bih voleo da stanovništvo sačuva vitalnost kako na ulicama gradova tako i u bilo kom ruralnom području, koje sam sreo u oba navrata na putu kroz lepu Srbiju.
