Balkanski „mini Šengen“ ozbiljno je produbio podele u odnosima Prištine i Tirane.
Priština tu inicijativu smatra „ishitrenom i nepotebnom“, a Tirana, to jest albanski premijer Edi Rama, učesnik dva do sada održana sastanka, u Novom Sadu i Ohridu, smatra je veoma korisnom za sve zemlje regiona.
To je tema kojom se danas bave svi prištinski mediji, nakon što je premijer Albanije Edi Rama poručio u utorak, da suprotstavljanje Prištine inicijatvi, kojom se obezbeđuje bolji protok ljudi, roba i usluga, između zemalja Balkana, ugrožava spoljnu politiku Albanije zarad svojih unutrašnjih političkih interesa.
Rama je to rekao i u obraćanju novinarima u Ohridu, a potom je gostujući na Top čenelu ponovio da je dugo objašnjavao kandidatu za premijera nove prištinske vlade, Aljbinu Kurtiju, u čemu je značaj procesa „mini Šengena“ i da bi bio veoma iznenađen ako on to ne razume, jer je, kako je dodao, Kurti dovoljno inteligentan.
„Ako se pretvara da razume ili ne razume, to je njegov izbor, ali izgleda da se spoljna politika sa Albanijom koristi za unutrašnju politiku. Ne verujem da je to najbolje, imaćemo vremena da razgovaramo i produbimo diskusije“, rekao je tada Rama.
Kurti je potom kritikovao Albaniju i premijera Edija Ramu, poručivši da je albanski premijer trebalo da sačeka formiranje nove prištinske vlade, da je ta inicijativa ne samo „ishitrena i pogrešna“, već da je Albanija trebalo da taj projekat pokrene s Prištinom, a ne s Beogradom.
„Novi Sad i Ohrid su bili greška, Ne počinje se sa Srbijom. Počinje se dogovorom Kosova i Albanije, nastavlja dogovorom Hrvatska-Bugarska, a zatim zvanično Sarajevo, Podgorica i Skoplje, pa tek na kraju Beograd“, naveo je Kurti.
Identičnog stava je i kandidatkinja za premijera prištinske vlade Vjosa Osmani iz Demokratskog saveza Kosova.
Ona je za prištinske medije rekla da je uverena da je Rama o balkanskom „mini Šengenu“ razgovarao najpre s Prištinom ubedili bi ga, kaže, da je ona loša za Kosovo.
Prištinski analitičari konstatuju da je incijativa, koju je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a priključili su joj se premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, samo produbila podele u odnosima Prištine i Tirane, a krivicu za to vide u obema stranama nespremnim da ojačaju međusobne odnose.
Prištinski Zeri podseća da je od prvog sastanaka prištinske vlade i vlade u Tirani, u januaru 2014., potpisana desetina sporazuma o zajedničkom strateškom upravljanju i evroatlantskom vizijom, koji se, međutim, u praksi ne sprovode.
Ovu zategnutost u odnosima Prištine i Tirane komentarisao je lider kosovskog Pokreta za ujedinjenje Valon Murati upozorivši da će nastavljanjem takvog trenda, Kosovo imati nesagledive posledice.
„Kosovski centrizam je antialbanski i, naravno, u budućnosti će uticati i na napuštanje socijalne i nacionalne kohezije na Kosovu, otvarajući tako opasne kapije za budućnost Kosova i Albanaca“, napisao je Murati na svom profilu na Fejsbuku.
Istakao je da ako nova prištinska vlada krene tim putem, koji, kako je naveo, promoviše DSK, Priština će trepeti veliku štetu, a posebno u odnosima s Albanijom.
„Kosovocentrizam nije samo antialbanski, već otvara i vrata ksenofobiji u našem društvu. Shodno tome, kosovocentrizam je takođe antievropska vrednost, jer ono što je ikada dokazano na ovim prostorima, samo je albanski identitet koji objedinjuje svu složenost da je Albanac sam po sebi evropska vrednost“, naveo je Murati.
Prištinski analitičari koji se protive „mini-Šengenu“ smatraju da je učešćem Albanije na sastancima u Novom Sadu i Ohridu, a naredni je zakazan za decembar u albanskom gradu Draču, Edi Rama pomogao Beogradu.
Rama, kažu, nije ukazao šta Tirana i Priština mogu imati od te inicijative, kao i od, kako kažu, čestih susreta albanskog premijera sa srpskim predsednikom.
Politikolog Sulejman Mehazi kaže da balkanski „mini Šengen“ nije ništa drugo nego, kako kaže, „rusko-pravoslavni uticaj“ i da je zato Ramino učešće u toj inicijativi opasno za njega, Albance, ali i za ceo Balkan, EU i SAD.
Mehazi smatra da bi Rama stoga morao da bude oprezniji, jer učešćem Albanije u toj inicijativi on podržava, kako kaže, „genocide, silovanja, ubistva, srpske deportacije građana Kosova, podržava sva Miloševićeva ružna dela“.
Prema njegovim rečima, sastanak Rame, Vučića i Zaeva u Ohridu je za, kako navodi, „objedinjavanje pravoslavno-ruskih snaga protiv naprednih i demokratskih snaga EU i SAD“.
„Nesvesna tvrdoglavost navela je Ramu da napusti američko i evropsko Kosovo i pridruži se pravoslavnom mini šengenu Vučiću, ruskom Zaevu i Putinu. Kao što se vidi Srbija je za Ramu vrednija od celog albanskog Kosova“, rekao je Mehazi za prištinsku Bota sot.
Isto kaže i profesor Enver Bitići, koji smatra da je „mini Šengen“ odstupanje od evropskih integracija, te da je Rama podržao „balkansku uniju“ sa svim bivšim jugoslovenskim državama, minus Slovenija plus Albanija.
„Ova vrsta ujedinjenja je volja arogantnih i autoritativnih balkanskih vođa, Edija Rame i Aleksandra Vučića. I ako predsednik Srbije zna da je ova inicijativa u interesu njegove zemlje, zašto premijer Albanije trči za srpskim, a protiv albanskog interesa? Ovo je zagonetka…“, smatra Bitići.
