Nema sumnje da će Srbija, Severna Makedonija i Albanija imati punu podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona kada je u pitanju „mini-Šengen“.
To smatra direktor Centra za globalizaciju Dejan Miletić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sastaje s Makronom, od kojeg će, kako je najavio, tražiti podršku za „mini-Šengen“, kao i odgovor na pitanje kakva je budućnost regiona, kad je reč o evropskim integracijama.
Miletić smatra da je Makron „prava adresa za to kada je u pitanju EU“.
On je naveo da je uveren da je stav Nemačke po pitanju regionalne inicijative pozitivan, imajući u vidu da je i kroz Berlinsku inicijativu podržala zbližavanje u regionu, kao i da je veoma ekonomski aktivna u Srbiji, te računa i sa širenjem tržišta za nemačka preduzeća koja posluju u našoj zemlji.
„Međutim, Francuska je u tom konteksu veoma bitna zbog političke dimenzije i želje da i ona ekonomski bude prisutnija u Srbiji, a to znači i u regionu. Ne sumnjam u podršku Makrona i njegovo razumevanje za taj koncept“, kaže Miletić.
Dodaje i da ne sumnja u to da Makron razume da je „mini-Šengen“ dobar način da svi u regionu pokažu želju da se integrišu u mnogo širu zajednicu kao što je EU, prilagođavajući svoje sisteme mogućnosti za jaču ekonomsku saradnju u regionu, a kasnije i sa EU.
„Po tom pitanju, kod predsednika Makrona kucamo na otvorena vrata i tu nema nikakve dileme, neće biti razmimoilaženja“, kaže Miletić.
On ističe da očekuje od francuskog predsednika da na neki način da konkretne smernice šta treba očekivati od EU, odnosno kako će se menjati uslovi priuključenja Srbije i ostalih zemalja regiona, koji će kriterijumi biti, da li će se fondovi fleksibilnije postavljati.
Od sastanka dva predsednika Miletić očekuje i produbljavanje bilateralnih odnosa u pravom smeru, jer, kako kaže, gradi se poverenje i odnos koji će u strateškom smislu značiti mnogo, pre svega Srbiji, naravno, ali i Francuskoj, budući da, kako kaže, ona računa na Srbiju kao lidera ovog regiona.
Miletić skreće pažnju i na trenutak u kojem se susreću dva predsednika, kada Makron najavljuje početak drugačije, aktivne uloge EU, što su, veruje, važne poruke koje govore da EU kreće mnogo dinamičnije da se angažuje po pitanjima svoje budućnosti, a u tom kontekstu i Zapadnim Balkanom i pregovorima između takozvane države Kosovo i Srbije i da će će te Makronove najave biti i osnov za razgovor predsednika Vučiću i o svim drugim aspektima.
„Mi jasno možemo da vidimo da je Francuska dobro registrovala nipodaštavanje EU i francuske uloge u procesu dijaloga i kompromisa“, kazao je Miletić, dodajući da se to desilo kada je otkazan balkanski samit o kosovskom pitanju ,koji je bio predviđen da se održi u Parizu.
Miletić dodaje da se vidi da francuski predsednik ne pridaje veliku pažnju izborima na KiM, i ocenjuje da Makron u sadašnjim predstavnicima Albanaca ne vidi ljude koji nude rešenja, odnosno ne vidi inicijative koje dolaze sa te strane kao nešto što je konstruktivno.
„Siguran sam da Francuska želi razvoj i mir u regionu i u tom kontekstu Srbija je za nju ključ i ona se tako i ponaša, kao što se i Srbija konstruktivo ponaša“, navodi Miletić.
Podsetio je da je Francuska jedna od glavnih zemalja koja nije podržala otvaranje pristupnih pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji, a da se čulo iz Makronovih izjava da preko pola zemalja članica nije bilo za Albaniju.
S obzirom na sve to, Miletić smatra da Makron vodi konstruktivnu i vrlo otvorenu politiku, jer ne širi iluzije i ne „zavodi“ nijednu zemlju.
Bivši ambasador Srbije u Francuskoj Radomir Diklić ukazuje da Srbija ne može da računa na „individualnu podršku“ Francuske kada je reč o evrointegracijama, već na neku vrstu ohrabrenja, koje se odnosi na ceo region.
Prema njegovim rečima, Makron će verovatno na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem podrobnije objasniti ideju unutrašnje reforme EU i politike proširenja u budućnosti.
„Mi datum ne možemo da dobijemo u ovom periodu. To je nerealno očekivati, ali će sigurno predsednik Makron dati neka razjašnjenja“, zaključio je Diklić.
On, međutim, smatra da je i sama činjenica da se predsednik Vučić u utorak sastaje sa francuskim predsednkom pozitivna, jer je reč o „održavanju kontunuiteta međusobnog dijaloga“, ali dodaje da ne veruje da Srbija može da dobije podršku individualno.
„Možemo da dobijemo ohrabrenja koja i do sada postoje za ceo zapadni Balkan. Makron je čvrst pristalica reformisanja prvo Evropske unije, pa onda prijema drugih članova. Naravno, on ne odlučuje sam, ali svakako se stav Francuske sluša u okviru EU“, rekao je Diklić za Tanjug.
Ocenio je da poslednja događanja, kada Severna Makedonija i Albanija nisu dobile datum za otpočinjanje pregovora na Evropskom savetu, ukazuju na krizu odlučivanja u EU i da je zastoj u proširenju na neki način prekretnica u kreiranju novog profla EU.
Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardzić ističe da posle Makronovih izjava treba videti u kom pravcu će se ciljevi EU promeniti.
Srbija i region moraju prihvatiti novu realnost – da nema pristupanja u EU, te da je potreban novi model saradnje, nova vrsta ugovornog modela između EU i zemalja regiona, jer, podseća Samardzić, postojeći Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je imao za svrhu da se sistem dražava kandidata kompletno menja kako bi zemlje bile spremne za ulazak.
